58. Dragačevski Sabor trubača u Guči – izlet u srpsku dušu

 

Kada se spomene Festival truba i Guča, prve asocijacije nisu svima iste. Za neke je to parada kiča, nešto što ni u ludilu ne bi posetili, međutim, za većinu, a posebno za turiste i goste apartmana u Beogradu i Srbiji, ovo je nešto što se ne sme propustiti. Voleli taj zvuk ili ne, ova manifestacija ima srž u samom tkanju naroda, istoriji i emociji, a količina energija koja tokom nekoliko dana prostruji dragačevskim krajem i Gučom je skoro opipljiva i vidljiva. Ovo je događaj za svakoga, iskustvo za sebe i jedna od nekoliko manifestacija po kojima je Srbija nadaleko čuvena i poznata.

58. Saboru trubača u Guči se svake godine raduju svi gosti, što stranci, ali i domaći posetioci. Svake godine se u avgustu veliki broj turista uputi ka Zapadnoj Srbiji, u oblast Dragačevo. Ova oblast nalazi se između Zapadne Morave na severu, planine Čemerno na jugu, reke Moravice na zapadu i planine Jelice na istoku. U sredini Dragačeva, nalazi se maleno selo Guča, njegova prestonica i zaštitni znak čitave oblasti. Kao što se tamo traži soba više, tako i stranci koji posete Beograd i iznajme stan na dan u Beogradu, rado traže organizovan smeštaj i prevoz. Na nekom mikro nivou-cela Srbija se probudi, nekom dobrom veselom energijom. A počelo je iz čiste ljubavi.

 

 

Istorijat  Sabora u Guči

 

Trubaštvo u Srbiji ima početke još od 19. veka kada je Knjaz Miloš naredio osnivanje prvog vojnog orkestra sa evropskim muzičkim instrumentima. U tome mu je pomogao muzički obrazovani kapelnik Josifa Šlezinger iz Sombora. Pošto nije imao dovoljno osposobljenih svirača, tražio je od Knjaza da se orkestar popuni momcima iz naroda koji imaju smisla i volje za taj posao. Odmah je naređeno da svaka nahija pošalje po pet mladića.

Poslednjih decenija 19.veka, na ratničkim spomenicima u kraju se javlja likovna predstava trube, a uz trubu se sa ponosom i slovima isticalo da je preminuli bio trubač prve klase narodne vojske.

Krajem istog veka, truba je ušla u narod u svim krajevima Srbije, međutim nesporno je da je tek Dragečevski sabor trubača oživeo, preporodio i afirmisao trubaštvo u Srbiji.

Kada je nastao prvi trubački orkestar

 

Prvi trubački orkestar osnovan je selu Goračići, u vreme Velikog rata i Solunskog fronta.

Sa druge strane, Miloje Lojaničić – Lojanica, iz Donjeg Dragačeva, nakon boravka u zarobljeništvu u Austriji gde je učio da muzicira formira još jedan orkestar u Dragačevu koji je trajao sve do Drugog svetskog rata, kada su mnogi članovi završili u zarobljeništvu ili se obreli u borbi.

 

 

Nakon Prvog svetskog rata, osnovan je i orkestar u selu Dljin, a osnivač je bio Radivoje Ćebić.

U narednim godinama, osnovan je veliki broj novih orkestara, u Mirosaljcima i Gornjoj Kravarici 1925, Rtima i Trnavi 1930, u Grabu 1931.

Orkestar koji je 1930. godine izvorno osnovan u Trnavi, od strane Momira Subotića, specifičan je po tome što je u njemu pre Drugog svetksog rata svirao Desimir Perišić, kasnije pobednik prvog festivala održanog 1961. godine, u Guči.

Svi podaci iz gore navedenog teksta preuzeti su iz knjige Letopsi dragačevskih trubača, Radovana Marinkovića i prote Jovana Lukića.

(izvor: www.gucafestival.rs)

 

Prvi Sabor trubača u Guči

 

U monografiji Guča – pola veka Sabora trubača, priređivači Radovan Marinković, Nika – Nikola Stojić, Joviša Slavković i Adam Tadić o prvom saboru, kažu sledeće:

U vreme održavanja prvog Sabora trubača, 1961. godine, Guča je bila mala varoš, sakrivena u brdima Zapadne Srbije. Iako je bila središte Sreza još od sredine 19. veka, život u njoj je tekao usporeno i monotono. Od svih ulica, samo su dve bile popločane i uređene i vreme prvog festivala.

U njoj se gotovo ništa nije gradilo, a o objektima za kulturu i sport nije bilo ni reči. Povratkom mladih ljudi sa školovanja, baš nekako u vreme kada je i održan prvi sabor, život u varoši počeo je da se menja. U jednoj staroj kafani osnovana je narodna knjižnica i čitaonica, sa šahovskim klubom, a brzo nakon toga proradio je i bioskop u staroj sali zadružnog doma.

Osnovano je i kulturno-umetničko društvo, a sportisti dobijaju svoje terene i rekvizite. Kafane i restorani počinju da se renoviraju, kao i tada jedini hotel Dragačevo.

 

 

I u takvim uslovima, grupa mladih i školovanih ljudi dolazi na ideju da osnuje Sabor trubača. Toj ideji vlasti nisu bile mnogo naklonjene plašeći se srbovanja na Saboru, ali na sreću jedan od tadašnjih državnih funkcionera i sam je učestvovao u izradi programa za prvi sabor, pa im je pružio političku zaštitu.

 

Truba u Srbiji u vreme osnivanja Sabora trubača

 

U vreme osnivanja Sabora trubača u Guči, sve je bilo zamrlo, rat je doneo razaranja i drugi su prioriteti bili u fokusu. I postojeći orkestri su ugašeni, a novi se nisu osnivali.

Niko nije očekivao da će taj maleni narodni sabor, upaliti prvu iskru renensanse narodnog trubaštva u Srbiji.

Sabor su širokih ruku prihvatili i muzički stručnjaci, štampa, kao i radio i dokumentarni filmski program. To je dalo podršku i za prepremanje i sledećih sabora.

Interesovanje naroda prevazišlo je sva očekivanja. Tada je pukla prva saborska prangija, poleteo prvi kamen sa ramena plećatog bacača, skočio sokolski prvi skakač iz mesta, krcnula junačka kost nekog od stasalih rvača, pogođena prva saborska jabuka kroz prsten gađana, izvučena, prvi put posle rata, iz prašnjavih škrinja i sanduka, stara narodna nošnja. Opet je na Saboru zaigralo šareno kolo mladih, ali i staraca.

Tada su ustoličene i karakteristične šatre ispod kojih su se širili mirisi dragačevskih specijaliteta: svadbarskog kupusa, kopačkog pasulja, vrućeg mesa sa ražnja i roštilja, grejanje rakije i vruće proje sa sirom i kajmakom.

 

Organizatori su veoma brzo shvatili potencijal manifestacije, pa sa lokalnim vlastima prave ambiciozne programe razvoja u budućnosti, što je doprinelo da ovaj jedinstven Gučki festival narodne muzike poprimi razmere koje danas ima.

 

 

Počela je praksa traganja za učesnicima, pa su organizatori, kao i u Dragačevu, po čitavoj Srbiji isli od sela do sela, od orkestra do orkestra, pažljivo ih slušali i najbolje pozvali u Guču.
Guča je postala prestonica srpske narodne trube.

Pesma Sa Ovčara i Kablara prestala je da se svira kao takmičarska i postala je himna Sabora. Sviraju je svi trubači, svečano, na početku takmičenja. Ona, uz pucanje prangija, podiže publiku na noge kao da se svira prava himna. A i za svakog pravog saboraša, ona i jeste himna. Narod je Sabor prihvatio kao svojevrstan praznik, kome se veoma raduje, i na koga goste poziva. Time je podržavao organizatore Sabora da istraju i prebrode sve nedaće i krize, kako političke tako i materijalne.

 

Turizam i Dragačevska truba

 

Sabor trubača u Guči, Dragačevski sabor, pravi je primer toga koliko i do koje mere jedna dobra manifestacija može da pomogne u pokretanju i oživljavanju jednog kraja.

Na Sabor danas dolaze učesnici i gosti od Japana do SAD. Sabor je trubače odveo u svet, a svet doveo u Guču.

Pobednici Sabora postali su trubačke legende, posebno Majstori trube. Nastupali su na muzičkim festivalima u Tokiju, Melburnu, Moskvi, Berlinu, Varšavi, Pragu, Parizu, Beču, Londonu, Kanu, Veneciji, Havani, Njujorku, Torontu ili Nju Orleansu.

Kako se kaže na oficijalnom sajtu Sabora u Guči, neka se i budućnost Sabora odvija po stihovima pesnika i osnivača manifestacije Branka V. Radičevića:

 

Sviraj trubo, svirala zadugo – za veselje i nizašta drugo.

 

Kako do Guče

 

Ukoliko putujete automobilom, od Beograda do Čačka se stiže Ibarskom magistralom preko Gornjeg Milanovca, a potrebno je preći 180 km. Nastavite kružnim putem oko Čačka gde ćete videti skretanje za Guču, a potrbno je da pređete 20 km do odredišta.

Ukoliko ste se odlučili za autobuski prevoz, sa glavne autobuske stanice u Beogradu dnevni polasci ka Čačku su na svakih sat vremena, odakle imate autobuse kao i taksi prevoz do Guče.

 

 

 

Šta još možete kad već idete na Guču

 

Možete recimo da svratite u Čačak, jedan od najlepših gradova u Srbiji.

Možete da posetite Zlatibor koji se nalazi na oko 43 km udaljenosti od sela Guča. Ovo je jedna od najlepših planina Srbije sa mnogobrojnim turističkim atrakcijama. Ako se zaputite tamo, putem koji prolazi kroz divne predele, obavezno posetite Drvengrad, etno selo koje je osmislio poznati filmski reditelj Emir Kusturica.

Na putu od Čačka do Užica svratite u Terzića avliju, još jedno specifično etno selo u sklopu izleta u bizini Beograda.

Informacije:

58. Dragačevski sabor trubača biće održan od 9. do 12. Avgusta 2018. godine, kako je organizator najavio.

Poznat je i preliminarni program festivala, a organizator zadržava pravo izmene satnice i sadržaja istog do početka Sabora.

 

 

 

PROGRAM 58.DRAGAČEVSKOG SABORA TRUBAČA

 

SREDA, 8. Avgust

20h      Večernji program na ulicama Guče

 

ČETVRTAK, 9. Avgust

11h         Ceremonija otvaranje Dragačevskog sabora  – kod Spomenika trubaču u centru

12h         Konferencija za štampu – zgrada Načelstva

12h         Otvaranje novih postavki u Muzeju Trube

12h         Otvaranje saborskog sajma turizma – dvorište Muzeja trube

13h         Otvaranje sajma knjiga – dvorište Muzeja trube

14h         Otvaranje sajma privrede Dragačeva

16h         Kulturno umetnički program – Pozornica u centru

17h         Takmičenje mladih trubačkih orkestara – Pozornica u centru

20h         Koncert pobednika Sabora 2017 – Glavna pozornica na stadionu

21h         Koncert majstora trube – Glavna pozornica na stadionu

 

PETAK, 10. Avgust

7h        Tradicionalna trubačka budilica

13h      Tradicionalno sportsko takmičenje – Narodni višeboj

15h       Kulturno umetnički program – Pozornica u centru

17h       Defile tekmičara i učesnika u programu

19h       Generalna proba finalnog takmičenja

21h       Koncert majstora trube – Glavna pozornica na stadionu

23h       Ponoćni koncert učesnika finalnog takmičenja – Glavna pozornica u centru

 

SUBOTA, 11. Avgust

07h         Tradicionalna trubačka budilica

13h         Defile takmičara i učesnika u programu I tradicionalna Dragačevska svadba

14h         Kulturno umetnički program – Pozornica u centru

15h         Takmičenje zdravičara i izbor najlepše narodne nošnje – Pozornica u centru

16h         Nastavak kulturno umetničkog programa – Pozorica u centru

19h         Koncert majstora trube

20h         Finalno takmičenje

23h         Koncert  pobednika  58. Sabora

 

NEDELJA, 12. Avgust

18h         Takmičenje majstora trube

21h         Koncert iznenađenja

 

Dobrodošli u Srbiju!

Vaš Belano