58. BEOGRADSKI NOVOGODIŠNJI FESTIVAL

4 децембра, 2018
beogradski novogodisnji vasar

Beogradski novogodišnji festival je novo ime za staru i prepoznatljivu manifestaciju zabave i dobre kupovine – Novogodišnji vašar. Promenjen je i koncept i više nije manifestacija namenjene prvenstveno najmlađima. Zahvaljujući novim sadržajima, u ovom svojevrsnom uvodu u novogodišnje praznično raspoloženje i veselje mogu da uživaju i odrasli.

KADA: 14 – 30. decembar 2018.

GDE: Beogradski Sajam

Na Beogradskom novogodišnjem festivalu posetioce očekuju najkvalitetniji novogodišnji sadržaji: zabava i druženje, klizališta, koncerti, predstave, zabavni programi za decu, kupovina poklona i robe široke potrošnje po prazničnim cenama.

 

 

Beogradski novogodišnji festival je deo manifestacije „Beogradska zima“, koju organizuju Grad Beograd, Turistička organizacija Beograda, Beogradski sajam, Dečji kulturni centar i Centar beogradskih festivala (CEBEF).

Na Beogradskom novogodišnjem festivalu posetioce očekuju najkvalitetniji novogodišnji sadržaji: zabava i druženje, klizališta, koncerti, predstave, zabavni programi za decu, kupovina poklona i robe široke potrošnje po prazničnim cenama.

U hali 1, tradicionalno, biće smešten zabavni park sa ringišpilima i drugim rekvizitima za zabavu najmlađih, dok će u hali 1A biti roba široke potrošnje. Prvi put će se tokom ovogodišnjeg festivala u hali 4 smestiti zabavna sajber-zona, namenjena novim generacijama. Ovo je posebno zanimljivo novim generacijama, a kako se upravo završava Games.con festival, festival gejminga i pop kulture,koncept se odlično nastavlja i svi koji su propustili da posete ovaj festival, imaće priliku da se oprobaju u sajber sferi makar delimično. Inače, Games.con je prošle godine posetilo više od 20.000 ljubitelja igara i pop kulture, obeleživši početak jedne priče koja se u sličnim manifestacijama širom sveta opisuje kao samit kompletne industrije zabave na domaćem i međunarodnom nivou.

 

 

Šezdesete – decenija početaka dobrih stvari u Beogradu

 

BEOGRAD je tokom sedme decenije prošlog veka doživeo veliki preobražaj, baš kao što je to bio trend na celoj planeti. Svet je uplivavao u nove vrste sloboda, ali i ratove, drogu i rokenrol.

Mnogo toga ostavilo je svoj trag u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije. Kako kaže viši kustos Muzeja grada Beograda Darko Ćirić, autor knjige „Šezdesete“, „kraj Drugog svetskog rata ujedno je i kraj dugog napora, koji je, u proteklih stotinak godina vodio zemlju ka uzorima razvijene evropske kulture“.

Čitav niz kapitalnih objekata po kojima je Beograd prepoznatljiv izgrađen je u ovom periodu. Od zgrade CK (danas Palata „Ušće“), preko Muzeja savremene umetnosti, Hotela „Jugoslavija“, Dobrovićevog Generalštaba, Televizije i Doma pionira u Takovskoj, do stadiona Crvene zvezde, sportskih centara na Tašmajdanu, Dorćolu i Zvezdari…

 

beogradski novogodisnji vasar

 

A tada su nastali i broni događaji i manifestacije, uključujući upravo i Beogradski novogodišnji festival, odnosno ranije znanu plejadu zabave i dobre kupovine – Novogodišnji vašar.

Nije slučajno da je do ovakvih festivala i manifestacija počelo da dolazi upravo tada. Nastanak svih njih duboko je povezan sa demografskim promenama, interesovanjima doseljenih porodica, nešto drugačije strukture no recimo današnjih turista ili posetilaca Beograda. Danas je ova manifestacija dostupna lako svima, uz brojne smeštaje i prenoćišta na dan ili dva, stanove za dnevni odmor, hotele u Beogradu ili jeftine hostele za studentske mlade grupe.

– Počeo je društveni eksperiment koji će obeležiti čitavu drugu polovinu 20. veka i koji će povesti Beograd u jednu novu, drugačiju i manje izvesnu, ali podjednako izazovnu istorijsku perspektivu – kaže Ćirić. – Tako je bio vidljiv uticaj zapadnih civilizacijskih modela u svim oblicima svakodnevnog života. Ton šezdesetim godinama u početku davali su rast investicionog ulaganja, besperspektivna privreda koja pokušava da ojača na tržištu, nekontrolisano naseljavanje nekvalifikovane radne snage…

 

 

Vizura grada kakvu danas poznajemo nastala je šezdesetih – dodaje Ćirić. – Beograd i Zemun su neopozivo i konačno povezani, počinje da niče Novi Beograd postavljajući standarde savremenog urbanizma. U toku te decenije izgrađeno je fantastičnih 86.767 stanova, i kako god gledali na stvari, bila je to brojka vredna svakog poštovanja. Svaki odrasli Beograđanin imao je osnovanu nadu da će jednom doći do svog krova nad glavom.

Beograđani žive u prostoru koji postaje svetliji, prozračniji, funkcionalniji, sa novim higijenskim i životnim navikama. Konačno, krajem šezdesetih godina, materijalno ojačalo građanstvo i vladajuća elita otkrivaju nov model mere društvenog uspeha: izgradnju vikend-objekata. U bližoj i daljoj okolini Beograda niču stambena naselja veselih majstora roštilja, čamdžija, voćara i neumornih neimara.

(izvor: Novosti)

Demografija grada se menjala, a ujedno uz nju i kompletna slika kako arhitekture, tako i samih ideja za život u stanovima u Beogradu. Izgradnja Novog Beograda donela je jedan nov stil života.

 

 

Ostali, polako, sve češće su se odlučivali za rentiranje stanova u Beogradu.

 

CENA ULAZNICE

Ulaz besplatan

HALE: Hale 1, 1a, 2 i 4

PROJEKTNI TIM

Filip Kočić

tel: +381 11 2655 931

Kristina Radović

tel: +381 11 2655 546

Ljubomir Rakočević

tel: +381 11 2655 302

e-mail: bnf@sajam.rs

Author

Belano Apartmani.

+381 66 55 66 509
office@belano.rs

Belano apartmani nude ugodan smeštaj u Beogradu tokom cele godine, svima kojima je osećaj vlastitog doma najvažniji na njihovim putovanjima. Prijatan enterijer, atraktivne lokacije, pristupačne cene i domaćinska usluga su ono što Belano apartmane izdvaja od drugih agencija!

Comments are closed here.