Da li ste se skoro zapitali šta su to digitalni nomadi, digitalni nomadizam i kako to uopšte funkcioniše?
Svedoci smo toga da je sve češće upravo ova populacija koja dolazi u Beograd u potrazi za jeftinim smeštajem, udobnim apartmanima, ali i komfornim stanovima koje rentiraju na par nedelja ili duže, putujući i istražujući nove lokacije dok rade uz pomoć kompjutera, laptopa i na daljinu. Najčešće su to mladi, ili pak preduzetnici, programeri i drugi kojima fizičko prisustvo na poslu nije od najveće važnosti koliko kreativnost, poštovanje rokova i produktivnost.

 

 

Šta je digitalni nomadizam i kome je namenjen?

 

Digitalni nomadi su vrsta ljudi koji koriste telekomunikacione tehnologije kako bi zaradili za život i, generalno, svoj život provode nomadski. Takvi radnici često rade daleko iz raznih zemalja, kafića, rade u javnim bibliotekama, zajedničkim prostorima ili čak rekreativnim vozilima. Ovo se često postiže korišćenjem uređaja koji imaju bežične Internet mogućnosti poput pametnih telefona ili mobilnih pristupnih tačaka. Uspešni digitalni nomadi obično imaju takozvani ,,finansijski jastuk” odnosno neku ušteđevinu za slučaj nužde i vanrednih okolnosti kojima su realno izloženi. Digitalni nomadi mogu se razlikovati u zavisnosti od statusa.

Uobičajene vrste digitalnih nomada uključuju izbeglice, bogate ljude, mlađe ljude i preduzetnike. Ljudi koji postaju digitalni nomadi često to čine zbog pozitivnih aspekata, kao što su finansijska nezavisnost i karijera koja omogućava nezavisnost lokacije. Negativni faktori zbog čega ljudi postaju digitalni nomadi uključuju smanjenu zaposlenost punim radnim vremenom, političke nemire i visoke troškove života u njihovoj zemlji porekla.

Digitalni nomadizam je izraz koji je do pre samo nekoliko godina delovao nezamislivo i neuobičajeno, ali je postao deo zajedničkog govora u našem savremenom svetu koji se uvek menja i brzo napreduje. Mi smo više povezani danas nego ikada ranije, a povećani pristup internetu pružio je priliku da krenemo u život putovanja i radimo na daljinu dok putujemo po svetu.

 

 

Uprkos svojoj brzoj popularnosti, „digitalni nomadizam“ često se povezuje čisto sa milenijumima sa tehnološkim znanjem i generacijama X, Y i Z. Ali da li je to tačno? Postavlja se pitanje: za koga je zaista digitalni nomadizam? Da li je pogodan samo za mlade, ambiciozne preduzetnike i primenjiv samo za ljude koji rade u određenim šačama i nišama industrije? Ili bi digitalni nomadizam mogao da prihvati ljude iz svih oblasti?

Novac nije sve, ali kada postavljamo pitanje za koga je digitalni nomadizam, to je sigurno važna stavka. Jedna od najvećih psiholoških prepreka koje sprečavaju ljude da naprave taj prvi prelaz u nomadski način života jeste ideja da to neće moći priuštiti. Pomisao na to da se uđe u čudni novi svet i stil života bez novca ili izvora prihoda, dovodi do nekog razumnog i svakako racionalnog opreza.

Problem je u tome što ovakav stav može dovesti do nekih pogrešnih shvatanja o tome koliko novca treba imati i treba zaraditi – kako biste živeli kao digitalni nomad. Ako postoji jedna stvar oko koje će se mnogi nomadi složiti, jeste da dok nomadizam svakako nije uvek život bogatstva i izobilja (ne materijalnih vrsta, u svakom slučaju), mnogo je pristupačniji nego što ljudi misle. Bez obzira na vaš budžet, obično postoji način da se nomadizam desi.

 

 

Koji su izazovi digitalnog nomadizma?

Dovoljno je teško biti produktivan u poznatoj sredini, a kamo li negde gde vas očekuje mnoštvo novih utisaka. Tako da je disciplina jedna od stavki koje morate uzeti u obzir. Druga je pažljiv odabir isplativih poslova kako ne biste gubili dragoceno vreme. Kvalitetan san i briga o zdravlju još jedan je od značajnih faktora. Mnogi stranci koji se odluče da žive i rade iz Beograda u nekom od našh apartmana najčešće u centru grada, teško odolevaju brojnim restoranima i kafićima iza svakog ćoška, bogatom noćnom životu i gostoljubivim i druželjubivim ljudima sa kojima se brzo i lako sprijatelje.

 

 

Beograd noću je jedna od najatraktivnijih destinacija i doživljaja Evrope danas, tako da ovo i nije toliko iznenađenje. Ipak, ovo može biti izvor zamora i oduzeti jako puno vremena koje pak, iako nomadski, mora biti uloženo u zapravo-rad.

 

 

Kako postati uspešan digitalni nomad?

Masivna studija o digitalnim nomadima od strane predavača sa Harvarda, Bet Altringera, otkrila je da su najuspešniji nomadi ušli u ovaj nespecifičan životni stil sa već ustanovljenim tržišnim veštinama i pouzdanim prihodom na daljinu već na prvom mestu. Nemojte uništiti svoj život kod kuće i očekivati da shvatite šta dalje nekako usput na putu. Umesto toga, imajte neku stabilnost i plan pre nego što skočite u ovakav poduhvat.

Što se tiče kretanja, izaberite oblast sveta koju želite da istražite, a zatim postavite u njoj neku vrstu kućne baze. Zamislite sebe više kao jednog ekspatu nego kao digitalnog nomada i planirajte da zadržite tu kućnu bazu tri do šest meseci.

Nakon što ste se smestili, onda možete potražiti izlete do susednih destinacija. To vam omogućava da održite rutine i impuls u svom radu, sve dok dobijate dovoljno avanture, a mobilnost vas neće zamoriti ili previše vas koštati.

Najvažniji je plan i sistem, a ostalo je zatim stvar negde i ličnih afiniteta, osećaja, sreće, pa pomalo i -inspiracije.