Legendarni britanski violinista, Najdžel Kenedi, održaće spektakularni koncert „Od Baha do Geršvina“ na otvaranju 50. BEMUS-a.

BEMUS je festival koji u prestonicu i mnoge smeštaje u Beogradu dovodi brojne umetnike, menadžere, fanove i ansamble, a tokom dana ove manifestacije mogu se čuti najlepše note i melodije kako popularnih melodija i vrhunskih kompozicija klasične muzike, tako i modernih kompozitora. BELANO apartmani sa zadovoljstvom stoje na raspolaganju posetiocima tokom ove manifestacije koja promoviše vrednosti i donosi lepotu u naš grad. Ovo je idealno komplementarno dešavanje koje možete upotpuniti posetom nekom od najboljih restorana u Beogradu, nekim razgledanjem Beograda ili posetom nekom salašu u okolini Beograda ako planirate nešto duži vikend.

 

 

Otvaranje 50. BEMUS-a

 

U sredu, 10. oktobra sa početkom u 20.00, Najdžel Kenedi će nastupiti sa kamernim ansamblom u Sava centru. Ulaznice su u prodaji preko mreže Eventim i na blagajni SC po cenama od 1200, 1900, 2700 i 3500 dinara.

Kenedi će nastupiti sa kamernim ansamblom. Ovaj čuveni violinista je stekao reputaciju jednog od vodećih svetskih virtuoza. Izvodio je muziku najšireg repertoara – od klasičnih kompozitora do Hendriksa – nastupao je sa legendama poput Pola Makartnija i Roberta Planta, svirao je za britansku kraljevsku porodicu i obišao svet nebrojeno puta nastupajući sa vodećim svetskim orkestrima.

Ljubav prema džezu bila je veoma izražena u njegovoj karijeri. Obradio je numere „Summertime“, „They Can’t Take That Away From Me“ i „Porgy and Bess“ na albumu „Kennedy Meets Gershwin“ (2018), objavljenom na 120. godišnjicu Geršvinovog rođenja.

 

 

Kenedi kaže da se za njega Geršvinov rad može sažeto prikazati kroz tri glavna sastojka: kroz fuziju džeza i klasične muzike, prekrasne melodične uticaje jevrejske kulture i kroz jedinstvenu energiju Njujorka. Upravo ova muzika odgovara njegovoj prirodi, veštinama i iskustvima.

 

Ko je Najdžel Kenedi?

 

Posle višedecenijske karijere pune milionskih tiraža i vodećih svetskih nagrada, Najdžel Kenedi je stekao reputaciju kao jedan od vodećih svetskih virtuoza.

Izvodi muziku najšireg repertoara – od klasičnih kompozitora do Hendriksa. Kenedi je nastupao sa legendama poput Pola Makartnija i Roberta Planta, svirao je za Britansku kraljevsku porodicu i obišao svet nebrojeno puta nastupajući sa vodećim svetskim orkestrima.

 

 

Najdžel Kenedi je jedan od najvećih muzičkih genija današnjice. Rođen je u porodici muzičara, odrastao je okružen muzikom i uzleteo do međunarodne slave. Kenedi je najtiražniji violinista svih vremena. Sam je prokrčio put novim generacijama umetnika koji su ostvarili uspeh i na polju klasike, ali i u popularnoj muzici. Njegova virtuozna tehnika, jedinstveni talenat i univerzalna dopadljivost uneli su svež dah kako klasičnom, tako i savremenom programu. Nesputan ograničenjima klasičnih formi koncerta, prvi je promovisao nove zvučne spojeve i nove načine izvođenja. Fokusiran, odlučan i potpuno jedinstven, Kenedi istražuje repertoar koji obuhvata klasiku, džez, klezmer, rok i mnoge druge pravce.

NJegovo druženje sa violinom, započeto u ranom detinjstvu na podsticaj majke, nastavilo se najpre u Školi Jehudi Menjuhina koji mu je lično ponudio stipendiju, a potom i na DŽulijard školi u NJujorku u klasi Doroti Dilej.

Već na početku karijere dolazi do izražaja Kenedijev nekonvencionalni pristup izvođaštvu. Suprotstavljao se nepotrebnoj uštogljenosti koja je bila nametnuta klasičnim muzičarima, i povremeno bi skidao svoj sako i kravatu na sceni, na oduševljenje publike. “To mi je dalo direktnu vezu sa ljudima u koncertnim dvoranama”, rekao je. “Shvatili su da sam isti kao oni. To je učinilo izvođenja uzbudljivijim”. Međutim, ne bi bilo dovoljno reći da je Kenedi samo neustrašivi pionir i buntovnik bez razloga. On je jedan od najvećih virtuoza, zanosni talenat koga snažna radna etika i težnja ka perfekcionizmu uzdižu do još daljih visina.

 

 

Kenedi nije ostavio pečat samo u klasičnoj muzici. Poznato je da je preoblikovao dela DŽimija Hendriksa, pošto su ga njegovi naslednici, ispred fondacije “Experience Hendrix”, zamolili da snimi “posvetu” ikoni roka i bluza. Usledio je revolucionarni snimak “The Kennedy Experience” koji je sadržao snimke improvizacija zasnovanih na Hendriksovim kompozicijama. Kenedijeve saradnje u svetu roka obuhvataju brojne muzičare: Pola Makartnija, Kejt Buš, The Who, pevača grupe Led Zeppelin Roberta Planta i druge. “Mnogo sam naučio od tih mačora”, dodao je. “Maka je briljantan multitalentovani muzičar i kompozitor divnih melodija, Planti je istinska rok legenda, Kejt je uvek davala svoj maksimum, čak i 200 posto, a Daltri i Taunsend su promenili tokove muzike.”

Ovaj svetski priznati violinista je istovremeno i čovek iz naroda, koji je popularizovao ponekad kruti svet klasične muzike učinivši ga opuštenijim. Njegova ljubav prema fudbalskom klubu Aston Vila, na primer, probila je brojne granice. Kada je njegov voljeni klub osvojio Evropski kup u Roterdamu 1982, Kenedi je nastupao u Nemačkoj. Prekinuo je koncert i postavio veliki ekran tako da i on i posetioci mogu da prate meč. “Rezultat je bio pravi te večeri”, rekao je. “A publika je uživala i u muzici, i u fudbalu”.

 

 

Nastupi su samo deo Kenedijevih aktivnosti. On je iskusni umetnički direktor, osnovao je svoj ansambl “Orchestra of Life”, vibrantni kolektiv sastavljen od dinamičnih poljskih i britanskih muzičara, a godinama je vodio i Poljski kamerni orkestar. Kenedi takođe redovno osmišljava festivale, a oformio je brojne različite sastave sa kojima je nastupao u ulozi umetničkog vođe.

Kenedi živi i radi između Engleske i Poljske, gde živi sa suprugom Agnješkom. NJih dvoje su sarađivali na njegovom novom izdanju My world, koje sadrži muziku koja prati novu verziju Čehovljevog komada “Tri sestre”. Komad je prevela Kenedijeva supruga, a muziku je uradio veliki violinista. My world takođe sadrži posvete petorici muzičara koji su presudno uticali na Kenedijev život. Istinski muzički velikani kao što su Jehudi Menjuhin i Stefan Grapeli, bili su Kenedijeva inspiracija na putu do super zvezde. Kenedijev muzički razvoj je potpomogao i veliki Ajzak Štern, a važne su i kreativne saradnje sa briljantnim poljskim džez gitaristom Jarekom Smijetanom i značajnim američkim instrumentalistom Markom O’Konorom. On im odaje počast u sopstvenim kompozicijama koje oslikavaju njegove izuzetne izvođačke mogućnosti i njegov ogromni kompozitorski talenat.

Kao autor, izvođač i vođa ansambla, on je odlučan u nameri da i dalje napreduje, pomerajući granice i probijajući sve norme.

“Ponekad poredim muziku sa takmičarskim sportom. Vidite velike sportiste koji stalno teže da napreduju. Čak i kad dospeju do vrha, nikad nisu zadovoljni, žele još više. Pa, tako i ja. Ima još mnogo toga što želim. Veoma se radujem budućnosti.”

(izvor: BEMUS)

 

 

BEMUS – tradicija koja traje

 

50. BEMUS održaće se od 10. do 20. oktobra. Tokom deset dana u beogradskim koncertnim dvoranama i muzejima nastupaće istaknuti solisti, ansalmbi i horovi, a predstaviće se i mladi umetnici.

Beogradske muzičke svečanosti (BEMUS), osnovane 1969. godine, su međunarodni festival klasične muzike koji se održava svake godine prvom polovinom oktobra u Beogradu.

Tokom proteklih nekoliko decenija na beogradskom koncertnom podijumu predstavili su se neki od najznačajnijih muzičkih umetnika sveta: filharmonijski orkestri iz Beča, Los Anđelesa, Berlina, Petrograda i Minhena, Academy of St Martin in-the-fields, Cremerata Baltica i Gidon Kremer, Il Giardino Armonico, Kronos kvartet, Herbert fon Karajan i Zubin Mehta, Mstislav Rostropovič i Miša Majski, Svjatoslav Rihter i Marta Argerič, Jehudi Menjuhin i Maksim Vengerov.