Kripta Hrama Svetog Save je veliki umetnički simbol, prevazilazeći svoju osnovnu namenu i postajući jedna od centralnih turističkih destinacija, ali i lokaliteta na koje često odlaze i naši lokalni stanovnici, ali i ekskurzije, izleti, pa i studenti umetničkih i drugih fakulteta.

Hram Svetog Save je sve samo ne isključivo religiozni simbol. On je svakako pre svega simbol pravoslavlja, ali i otpora, izdržljivosti, snage, vere u spas, u dobro, u lepo, u zajedničko, u sve ono najbolje što život nudi, kao i opomena kolike su žrtve često na tom putu date u ime slobode i opstanka.

Kripta se prostire između temelja Hrama Svetog Save i konstruktivno i arhitektonski ona predstavlja jedan sasvim nezavisan podzemni objekat. Kripa Hrama se prostire duž 2000 kvadratnih metara, dekorisanih u pravom duhu vizantijske arhitekture. Karakterišu je i posebna konstrukcija sa četiri ulaza, pri čemu se na pod Hrama, zapravo, može gledati i kao na krov Kripte.

Blagoslov za izgradnju Kripte dao je lično patrijarh Pavle. On je imao određene sumnje vezane za brzinu i efikasnost realizacije ovog projekta s obzrom da je gradilište izgledalo kao da neće biti završeno godinama – za potrebe Kripte iskopano je 15 000 metara kubnih zemlje. Ipak, na sreću, sam pod Hrama bio je spreman za Božićnu liturgiju održanu 2002. godine. U roku od samo šest meseci od početka radova na Kripti, Hram je ostao funkcionalan i upotrebljiv.

Do kripte vode četiri stepeništa, a pored glavnog ulaza ona se nalaze sa leve i desne strane. Zbog završnih radova desno je još uvek zatvoreno.

Glavni radovi na kripti izvedeni su tokom 2014. i 2015. godine. Zidovi su sada već oslikani, a na plafonu je postavljeno platno na kojem su ranije oslikane freske.

Ostali deo Hrama tek treba da bude oplemenjen ikonama. I dalje postoji dilema da li treba raditi freske ili mozaik, kao što se radi na glavnoj kupoli i oltarskom delu.

Verovatno niste znali o Kripti Hrama Svetog Save…

Prema prvobitnim planovima, Kripta je trebalo da bude ukopana duplo više no što je sada. Danas se ona nalazi na sedam metara dubine. Od te zamisli se odustalo jer tunel metroa prolazi ispod Hrama Svetog Save i završava se kod Karađorđevog parka.

Posebna zanimljivost je i to da je kamen od kojeg je započeto zidanje Hrama, a koji je osveštan još davne 1939. godine vidljiv u samoj Kripti. Uz njega je pohranjena povelja o početku gradnje.
Neverovatna je i činjenica da su posle Drugog svetskog rata, državne građevinske firme koristile prostor Hrama kao parking. U jednom trenutku, kamen temeljac je čak  bio i oštećen.

Hram je ponovo osveštan 1985. godine, a danas se kamen može videti iz podzemnog prostora Kripte.

U kripti se zapravo nalazi Crkva kneza Lazara, a njen oltar nalazi se ispod samog oltarskog prostora Hrama Svetog Save. Sam kameni ikonostas svojom dekoracijom podseća na ličnost Kneza. Tu se nalaze i motivi Lazarevog šlema u intarziji, kopija reljefa sa kneževe priprate u manastiru Hilandar i motiv njegovog ordena.

Sama Kripta je izuzetne stabilnosti. Lučni svodovi imaju samo dekorativnu ulogu i izliveni su od betona, na tlu, i potom podignuti na same stubove. Teže preko nekoliko tona, a najveća visina na koju su podignuti iznosi 6,20 metara.

Posebna pažnja je poklonjena i ventilaciji kao osnovi očuvanja reljefa i umetnina, ali i prijatnosti posetilaca koji su sve brojniji.

Mnogi posetioci upravo i biraju smeštaj oko Hrama Svetog Save ili apartmane na Vračaru kako bi bili što bliže ovom stubu religijsko-umetničkog izraza. Svakako je da je vreme Božića, uz Božićno seoce ove godine izazvalo posebnu pažnju, i dovelo mnoge goste do Hrama otkrivajući im upravo ovu impozantnu i impresivnu, zadivljujuću i inspirišuću-Kriptu Hrama Svetog Save.

Pogledajte i sami kako to izgleda: