Jedna od omiljenih lokacija koje turisti biraju kada dolaze u Beograd neizostavno je boemska četvrt Skadarlija. Privlačnost starog u kombinaciji sa novim, beskrajan izbor lokala i restorana, muzike i romantike na svega par koraka od strogog centra, u kombinaciji sa popularnim pomalo hipsterskim lokalitetom Cetinjske su faktori koji doprinose tome da se smeštaj u ovom kraju grada veoma retko i teško nalazi.

Prve građevine na tlu današnje Skadarlije izgrađene su oko 1717. godine. Sredinom 19. veka na tom mestu je bila Ciganska mahala (Šićan-mala) sa četrnaest kuća, koja je 1872. godine zvanično postala Skadarska ulica.

Možda niste znali da je do 19. veka sredinom ulice tekao potok. Vremenom, „Mala pivara“ je prerasla u „Bajlonijevu pivaru“, a krajem 19. veka otvorene su tada čuvene kafane „Bums keler“, „Vuk Karadžić“, „Zlatan bokal“, „Miloš Obilić“ i „Bandist“ i najpoznatije beogradske kafane „Tri šešira“ i „Dva jelena“.

Navodno je 1909. godine u Skadarskoj i okolnim ulicama bilo čak 14 kafana, ali uzmimo u obzir da je to bilo onda kada je u gradu živelo svega oko 90.000 stanovnika.

Skadarlija je bila i centralni beogradski koren opere, plesa, provoda i elite. Poznato je da su upravo restorani u Skadarliji mesta gde su se oduvek poslovi zapravo završavali, a ovde su se stvarale i umetnosti, ideje, koncepti i mnoge pesme i književna dela.

Mnogi restorani u Skadarliji su u međuvremenu nestali, a među njima popularne „Esnafska kafana“, „Vuk Karadžić“, „Zlatan bokal“ (najpoznatiji stalni gost – Đura Jakšić). Do sredine 20. veka prestale su sa radom i poznate kafane „Bandist“ i „Filipova pivara“, čiji je redovan gost bio Bora Stanković.

Pariz je danas kulturna prestonica sveta, Monmartr je prestonica Pariza; a u toj analogiji je Beograd raskrsnica svetskih puteva, Skadarlija je njegova duša.

Godine 1966, po projektu arhitekte Uglješe Bogunovića, počelo je preuređenje Skadarlije. Cilj nije bio lak, kao i uvek,jer je istovremeno trebalo oživeti tradiciju, ali i osavremeniti je. Od tada je Skadarska zapravo postala pešačka zona, vraćena je kaldrma, fenjeri i kandelabri, dograđene su danas omiljeni restorani u Skadarliji „Tri šešira“, „Dva jelena“ i „Skadarlija“. Preuređene su i kafane „Ima dana“, „Zlatan bokal“ i „Dva bela goluba“.

Od sedamdesetih godina Skadarlija ima status sestrinske zone sa pariskom boemskom četvrti Monmartr. Posle sređivanja, Skadarsku ulicu su posetili mnogi članovi plemstva, pripadnici umetničkog sveta, kao i političari. Među njima su i kraljica Elizabeta, španski kralj Huan Karlos i kraljica Sofija, Džordž Buš stariji, Vili Brant, Margaret Tačer, Alberto Moravija, Sandro Pertini, Đina Lolobriđida, Bert Lankaster.

Pored ovih poznatih ličnosti, turisti radu iznajmljuju stan na dan u Beogradu upravo u blizini Skadarlije kako bi bili u centru gastronomskog zbivanja, ali i iskusili nešto unikatno i Beogradu svojstveno.

S druge strane, lokalno stanovništvo, sem u par lokalnih barova, pomalo izbegava ovaj kraj smatrajući da je previše postao okrenut upravo strancima, čime je na neki način ugušen onaj izvorni duh.
Kaldrma je nedavno obnovljena, i to uz mnoge strahove i kontroverze, vraćena u stari sjaj. Ali ostaje pitanje šta će se dešavati sa duhom Skadarlije i njenom ulogom u životima ljudi koji njenim sokacima prolaze, kako turista, tako i lokalnog beogradskog stanovništva.

Vreme kao jedini sud istine će pokazati. Do tada, bilo zimi, bilo leti-svima nama ostaje da otvorenog srca u ovom biseru našeg grada, jednostavno-uživamo.