Vojni muzej prvo ćete primetiti po impozantnoj zbirci bojnih oružja koja se nalaze na bedemima u spoljašnjem delu muzeja. Taj deo zbirke je javan, besplatan i svedoči o brzoj modernizaciji srpske vojske od Balkanskih ratova do Drugog svetskog rata. Možete videti i detaljno proučiti razne vrste tenkova, topova, minobacača, gusenica, letelica i aviona. Zaključci koji se nameću je da je srpska vojska od početka borbe za svoju nezavisnost od Turaka gotovo redovno ratovala I da je sa velikom svešću obnavljala i stvarala svoju opremu. Poseta ovim eksponatima čini pravo zadovoljstvo ljubiteljima naoružanja, ali i dečacima koji se raduju penjanju i ispitivanju ovih sprava.

Ne postoji bolje mesto u Beogradu gde se možete upoznati sa istorijom grada i čitave zemlje, od Kalemegdana. Baš iznad mesta gde se Sava uliva u Dunav, još od davnina nikao je grad sa najboljim strateškim položajem na svetu. Zbog tako povoljnog strateškog mesta, Beograd je vekovima bio meta osvajača, da bi danas potpuno zasluženo uživao u miru.
Danas je na tom čuvenom mestu „Beogradski pobednik“, spomenik koji svedoči o nesalomivom srpskom duhu i postojanosti, dok se nedaleko odatle, na samo par minuta hoda, nalazi muzej koji će tu nacionalnu ratničku prirodu i potvrditi.

Istorija osnivanja muzeja

Vojni muzej osnovan je ukazom kralja Milana 1878. godine, neposredno po proglašavanju srpske nezavisnosti i državnosti na Berlinskom kongresu. Prva postavka organizovana je 1904. godine povodom stogodišnjice od podizanja Prvog srpskog ustanka. Interesantno je da je sačuvan ukaz kojim se poziva narod da pomognu izložbu tako što će priložiti zastave, ordenje, uniforme i oružje svojih predaka koji su se borili u prethodnim ratovima. Na taj način formirala se impozantna zbirka, koja fascinira posetioce i dan-danas.Osnovnu muzejsku postavu činili su pokloni.

Prikupljanje predmeta

Muzej je kao dobro organizovana institucija učestvovao na Balkanskoj izložbi u Londonu 1907. godine. Prvi svetski rat je Muzeju doneo i prvo stradanje. Prilikom evakuacije muzejskih zbirki 1915. nepovratno je nestao dobar deo dragocenih predmeta. Ministarstvo vojno je već 1917. podsetilo na postojanje i ponovo je započeta akcija prikupljanja predmeta, da bi nova postavka bila otvorena u Kraljevini SHS 20. aprila 1937. godine. Za pripremu muzejske postavke formiran je Savetodavni odbor u koji su ušle značajne ličnosti oficirskog kora i kulturnog života među kojima su bili Milan Kašanin i Nikolaj Krasnov, arhitekta ministarstva građevina. General Vuković je bio ličnost potpuno dorasla svome zadatku. Obilazio je vojna skladišta i kulturne institucije po celoj zemlji i odabirao je predmete za Muzej.

Kupovina predmeta i darodavci

Znatan broj predmeta (oružje i zastave iz Prvog svetskog rata) donet je iz Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu 1936.godine.Istegodineposetio je Istanbuli od tamošnjeg Vojnog muzeja uspeo da otkupi 18 primeraka oružja. Muzejske zbirke bogaćene su i zahvaljujući brojnim darodavcima, potomcima slavnih predaka, junaka u oslobodilačkim ratovima. Tako su se u Muzeju našli i predmeti koji su pripadali vojvodi Stepi Stepanoviću, Božidaru Terziću, Pavlu Jurišiću Šturmu, Mihailu Živanoviću, Milošu Vasiću i drugim. U zbirkama se nalaze i platna poznatih slikara XIX veka.

Uniforma kralja Aleksandra

Među darodavcima se nekoliko puta pominje Dvor Kraljevine Jugoslavije i knez Pavle Karađorđević koji je Muzeju poklonio šest portreta srpskih vladara XIX veka. Uprava Dvora predala je Muzeju automobil u kojem su ubijeni kralj Aleksandar Karađorđević i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu, kao i oružje atentatora. Oružje je nestalo u toku Drugog svetskog rata dok se automobilu izgubio trag nekoliko godina nakon rata. Danas se od predmeta kralja Aleksandra u Muzeju nalaze admiralska uniforma u kojoj je bio tragičnog 9. oktobra 1934. godine i nekoliko odlikovanja među kojima zvezda Ordena Legije časti.

U Drugom svetskom ratu muzejske zbirke su ostale u Muzeju ali su opljačkane od strane okupatora koji je odneo dragocene predmete među kojima i oružje iz zbirke crnogorskog kneza Danila Petrovića, predmete dinastije Karađorđević, i mnoge druge predmete od izuzetnog istorijskog značaja.

Treću postavku otvorio je 20. oktobra 1961. predsednik SFRJ Josip Broz Tito. Izložbeni prostor je površine 2 300 metara kvadratnih. U izradi postavke učestvovali su muzejski stručnjaci i priznata imena istorijske nauke i drugih srodnih oblasti.

Eksponati

Put kroz istoriju naših zemalja započinjemo praistorijskim oružjem, a zatim nastavljamo put kroz razne istorijske epohe. Odlično su očuvani eksponati opreme i oružja iz srednjovekovnih država Nemanjića, dok zastave i grbovi iz tog perioda značajno doprinose informacijama u srpskoj heraldistici.

Nešto novija istorija je donela i mnogo bogatije zbirke. Iz srpsko-turskih ratova za oslobođenje sačuvano je brojno oružje, uniforme i stvari koje su pripadale našim vojnicima, državnicima, vođama i komandantima.

Iz Prvog svetskog rata sačuvana je impozantna kolekcija, počevši od Srajevskog atentata i Gavrila Principa, preko aplikacija za bitke na Ceru i Kolubari, gde u 3D verziji možemo da pogledamo raspored vojski i tok odlučujućih strateških bitaka tokom 1914. godine. Uniforme vojnika, kompletno naoružanje, novinski isečci daju kompletnu predstavu o važnim događajima i mogu biti idealan čas istorije za one koji žele bolje da razumeju ko smo sada i kako smo se kretali kroz istoriju.

Ubistvo Aleksandra Karađorđevića

Posebno zanimljiv deo muzeja je posvećen ubistvu Aleksandra Karađorđevića. U muzeju se prikazuje film, a sačuvan je i veliki broj fotografija i drugih dokumenata iz Marseja. Muzej se ponosi činjenicom da u foto-arhivi ima preko 100000 fotografija i negativa iz raznih perioda, čak veliki broj fotografija iz oba svetska rata i Državne komisije za ispitivanje ratnih zločina.

Stranci vole da se slikaju pored velike biste Josipa Broza Tita koji se nalazi u odeljku sa eksponatima iz perioda Jugoslavije. Ali se vrlo brzo iznenade kad vide eksponate i oružje iz ratova devedesetih godina na tlu te iste Jugoslavije, kao i oružje sa Kosova i iz perioda NATO agresije. Posetioci imaju prilike da vide snimke bombardovanja, da se podsete zvukova sirena za uzbunu, kao i da čuju radio-prenose vojnika u komandnim jedinicama. Vrlo živopisno svedočanstvo koje podseća i tera na razmišljanje.

Vojni muzej danas

Vojni muzej danas je jedna od najznačajnijih kulturnih institucija zemlje, koja baštini predmete materijalne kulture od praslovesnkog perioda do današnjih dana. Zbog toga ga vredi posetiti prilikom šetnje Kalemegdanom i kompletirati priču o prestonici sa Save i Dunava i njenom narodu.

Kad se od istorije umorite i poželite da u miru i komforu sredite utiske, posetite Belano i izaberite neki od novih i bogato opremljenih stanova, koji su daleko i od istorije i od ratova.