Zatvaranje beogradskih ulica je nešto što izuzetno deli Beograđane, pa se oni dele na one koji to jedva čekaju kako bi protrčali omiljenim putevima na jedan drugačiji način, ali i one koji svoju gorčinu i bes iskaljuju putem društvenih mreža i prosto ne razumeju zašto na par sati možemo biti tolerantni i organizovati vreme i trase kako bi se prilagodili okolnostima.

Ipak, najpopularnije trke u Beogradu prolaze centralnim ulicama, pored apartmana u centru grada iz kojih turisti mašu oduševljeno, pored smeštaja u Beogradu, ali i najviše pored stanova na Novom Beogradu u koje i sami trkači dolaze veče pred veliki događaj, siti nakon nekog od pasta partija, praktično obaveznih delova pripreme za trku.

Pozitivno dejstvo trčanja na zdravlje i opšte psiho-fizičko stanje uma i organizma je odavno potvrđeno i dokazano. Kao i za sve druge ljudske aktivnosti, tako se i za trčanje mogu istaći dobre i loše strane. Međutim, kada se podvuče crta, pozitivni učinci trčanja su višestruko veći od negativnih efekata koji su najčešće posledica greške u pristupu trčanju ili samom načinu bavljenja trčanjem.

 

 

Trčanje – loše i dobre strane

Loše strane trčanja su svakako razne povrede. Do njih dolazi spletom okolnosti, od fizičke traume, pada, preko nekog momenta vezanog za opšte stanje organizma. Pa i slučajno. Povrede se uglavnom svode na upalu mišića i tetiva, istegnuće mišića/tetiva, uganuće zglobova, bolove u kolenima, a tu je i iritacija bradavica (do koje zbog trenja sa majicom, i iako deluje smešno, uopšte nije), žuljeve na tabanima i probleme sa noktima (zbog neodgovarajuće obuće).

Velika većina ovih negativnih uticaja trčanja se mogu preuprediti dobrim izborom odgovarajućih patika, staza za trčanje, pravilnog istezanja i zagrevanja pre trčanja, odgovarajućeg tempa trčanja, dobrim rasporedom treninga i odgovarajućom ishranom i hidratacijom.

 

 

Dobre strane trčanja su one vezane za opšte blagodeti koje ono donosi organizmu kako fizički, tako i psihički. Tu su lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema mršavljenja), ali i povećanje mišićne mase, posebno što se trčanje kombinuje sa treninzima snage, opet kako bi se predupredili i smanjili rizici od povreda.

Najviše benefita vezuje se za kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…), a trčanje ujedno regulišei krvni pritisak.

Smatra se da trčanje dovodi do povećanja gustine kostiju, stimulisanja lučenja hormona rasta, smanjenja verovatnoće dobijanja šloga/ infarkta mozga, smanjenje rizika od raka dojke.

Trčanjem vežbate pluća jer koristite dodatnih 50% kapaciteta koji se inače ne koristi, ali se i oslobađate  od svakodnevnog stresa. Ovo već smao po sebi dovodi do napretka u emotivnom životu, osnaživanja imunog sistema i otpornosti organizma na infekcije. Sveukupno trčanje dovodi do zaustavljanja ili usporavanja efekata starenja.

Trčanje utiče i na stanje psihe tako što mnogi trkači imaju osećaj euforije za koji se smatra da ga izazivaju endorfini – hormoni sreće, koje telo proizvodi kao odgovor na dugotrajno bavljenje sportom. Trčanje je upravo zato odlična terapija za osobe koje pate od stresa, depresije, kao i osoba koji se bore protiv raznih oblika zavisnosti.

 

 

Koje su najpopularnije trke u Beogradu

 

Nije potrebno izvršiti neko posebno brojanje da se zaključi da je u Beogradu sve više trka i trkača, kao i sportskih rekreativnih klubova. Početi sa rekreativnim trčanjem u grupi nikad nije bilo lakše – škola trčanja i trkačkih grupa je sve više i više. Sve što treba je da se odvažite i počnete.

Navijanje je takođe važan deo svake trke, tako da svi koji izađu da podrže trkače zaista čine divnu stvar, jer je unutrašnja borba, fizički napor i trka sa vremenom svakog trkača nešto što predstavlja realnu bitku koja se odvija pred vašim očima. Ovo samo po sebi izaziva poštovanje i divljenje.

Posebno su zabavne i inspirativne sledeće trke koje se odvijaju u prestonici Srbije, neke tradicionalnije, a neke tek u povoju. One, kao i brojne druge širom Beograda i Srbije, inspirišu trkačku zajednicu na putovanja, pospešuju lokalni turizam, bogate naše živote i iskustva, a takođe su i dobra zabava i druženje.

 

 

1) Beogradski maraton kao najpopularnija trka u Beogradu

 

1988. „Beogradski maraton” je održan na inicijativu Đoke Vještice, novinara radio stanice „Studio B” i atletskog radnika Brane Radovića, u organizaciji grada Beograda. Staza je bila – ni maratonska i polumaratonska. Bila je duga 23 km, a učestvovali su samo domaći takmičari.
1989. Isti tim organizuje i drugu trku ovog puta dvostruko dužu, tako da je staza iznosila 46,7 km, a prvi put učestvovalo je i nekoliko takmičara iz inostranstva.
1990. Organizaciju maratona preuzima JSD Partizan i poverava je poslovnoj jedinici u okviru Agencije Partizan. U januaru u Beograd dolazi Fred Libou, predsednik AIMS, direktor „Njujorškog maratona” i predsednik Njujorškog trkačkog kluba (NYRRC) i daje značajan doprinos prvoj svetskoj verziji beogradske maratonske trke. Trasirana je i izmerena nova (današnja) staza za koju je dobijen sertifikat. „Beogradski maraton” je postao član AIMS, a u Beograd dolaze takmičari iz petnaestak zemalja. Prvi oficijelni rekorderi staze postali su Kenijac Džozef Nzau sa 2:19,32 i Jugoslovenka Suzana Ćirić sa 2:45,09. Uz maratonsku trku u program su uvršteni polumaraton i „Trka zadovoljstva” na 5.000 m.
1991. Zbog početka sukoba na području bivše SFRJ od više od 500 takmičara iz inostranstva u Beograd je došlo samo oko 200. Novi rekord staze postavio je Tanzanijac Agapijus Masong sa 2:16,23, a iz SAD kao promoter trke došao je svetski rekorer u skoku udalj Bob Bimon. Koncept razvoja, organizacije i komunikacije sa svetom „Beogradskog maratona” potvrđeni su na Kongresu AIMS u Bangkoku. „Beogradski maraton” je Partizanu i atletici u Beogradu te godine poklonio novu plastičnu stazu na Stadionu JNA.

 

 

1992. Trka je održana u sve težim uslovima zbog ratnog okruženja, a novi rekord staze doneo je sa 2:16,07 Nikolas Niengerai (Zimbabve). Ostvarena je odlična saradnja sa Skupštinom Grada Beograda kao pokroviteljem manifestacije. Skupština grada Beograda prihvatila je i obavezu uz maksimalnu kooperativnost u tehničkoj organizaciji i finansijsku podršku u skladu sa mogućnostima. Uspostavljena je saradnja sa Patom Bučerom i GLOBE RUNNERS PRODUCTION i jednočasovnom reportažom na SCREEN TV počela je medijska prezentacija u svetu. Uspeh maratona doveo je do formiranja preduzeća Beogradski maraton d.o.o. a ono počinje i pionirski posao razvoja trijatlona u Beogradu i Jugoslaviji.
1993. Prvi put održan je Dečiji maraton na Terazijama u centru grada, a veliko interesovanje uverilo je organizatore da se na ovom uvodu u veliki maraton treba maksimalno angažovati. Učesnici maratonske trke, zbog sankcija i blokade zemlje, koja je pogodila i Beogradski aerodrom, dočekivani su na aerodromima u susednim zemljama i dovoženi u Beograd. Podršku „Beogradskom maratonu” pružio je ceo maratonski pokret a njegov osnivač Fred Libou i lično – došao je u Beograd i pretrčao polumaraton iako je nekoliko meseci ranije imao tešku operaciju. Suzana Ćirić je popravila sopstveni rekord staze na 2:40,27.
1994. Potpisan je desetogodišnji ugovor o naslovnom sponzorstvu sa „Soko Štarkom”, poznatim proizvođačem konditorskih proizvoda i sedmi maraton je trčan kao „Beogradski Soko Štark maraton”. Rekorde staze postavili su Ukrajinac Vladimir Buhanov sa 2:12,17 i Rumunka Kristina Pomaku sa 2:33,07, a rezultat ukrajinskog maratonca još nije nadmašen. Drugu godinu uzastopno učesnici trke prevoženi su sa aerodroma u Budimpešti, Temišvaru, Bukureštu i Sofiji putničkim kolima i kombijima u Beograd. Krajem godine na Kongresu AIMS u Makau Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona izabran je u Bord direktora AIMS.
1995. Prvi put pobednicima maratona u muškoj i ženskoj konkurenciji dodeljeni su trofeji „Fred Libou”, ustanovljeni u znak sećanja na velikog prijatelja „Beogradskog maratona”. Osvojili su ih Belorus Vladimir Kotov i Poljakinja Izabela Zatorska. Uprkos medijskoj i ekonomskoj blokadi „Beogradski maraton” zaključuje prvi međunarodni sponzorski ugovor sa japanskom kompanijom ASICS. Dečiji maraton seli se u Beogradski zoološki vrt, a u kvalifikacijama trči više od 20.000 najmlađih Beograđana. Uspeh maratona potvrđen je osvajanjem „Turističkog cveta” Turističke organizacije Srbije. Novi kvalitet vizualnom identitetu „Beogradskog maratona” donosi kreativni direktor Petar Palfi. Sa RTS-om i Vojskom Jugoslavije realizovan je prvi i jedini direktan TV prenos jedne maratonske trke u SRJ.
1996. Sklopljen je višegodišnji ugovor sa Kompanijom „NIKE”, u maratonu pobeđuje Ahmed Salah iz Džibutija jedan od najboljih svetskih maratonaca svog doba, a humanitarnim akcijama prikupljeno je robe i sredstava vrednih oko 50.000 dolara za UNICEF Jugoslavija. Na jesen organizovana je prva „Beogradska trka kroz istoriju”, a osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za pablik rilejšns.
1997. Budući i da je naslovni sponzor promenio naziv, ime trke je prvi put „Beogradski Štark maraton”, a njeni pobednici su Irina Bogačeva i Džosfat Ndeti. Prvi put sredinom godine Beogradu je predstavljen novi proizvod – „Ženska NIKE trka” namenjena pripadnicama lepšeg pola.
1998. Rekord staze u ženskoj konkurenciji sa 2:32,07 postavila je Irina Bogačeva iz Kirgizije, a u muškoj konkurenciji trijumfovao je Kenijac Ruben Čebotič, dok je učesnike kao promoter bodrio Italijan Đelindo Bordin.

Drugi put osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za pablik rilejšns. U saradnji sa Skupštinom grada Beograda organizovan je veliki koncert ser Boba Geldofa.

1999. Pod sloganom „Zaustavite rat – trčite svetom” održan je prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo svih programa. Bez poziva u Beograd su došli trkači iz sedam zemalja, kao i mnogobrojni prijatelji ove priredbe iz inostranstva pa je održana manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu za 3:17,00 ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku. Bio je to prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici. U „Trci zadovoljstva” učestvovalo je oko 15.000 trkača, a polumaraton nije održan. Istog dana u 21 ruskom gradu – od Moskve do Vladivostoka – održani su lokalni „Beogradski Štark maratoni” u znak solidarnosti sa beogradskim maratoncima.
2000. Maraton je ponovo takmičarski, a novi pobednici su Tabiso Mokali iz Lesotoa i Rumunka Kristina Pomaku, međutim u teškoj ekonomskoj situaciji u zemlji kao posledici dugogodišnje izolacije i ratnog stanja organizacioni uslovi su se znatno pogoršali i maraton je održan uz velike napore.
2001. Rumunka Kristina Pomaku postavila je novi rekord staze spustivši ga ispod granice od dva i po časa – 2:29,44. Veliki uspeh zabeležen je humanitarnom akcijom „Trčim za decu” koja je donela 450.000 DEM, koje su uplaćene Ministarstvu za socijalna pitanja Republike Srbije, a žute majice sa pomenutim sloganom postale su zaštitni znak „Trke zadovoljstva” i celog maratona. Potpisan je protokol o saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
2002. Organizaciju priredbe koja je dobila naziv „Maraton nad Beogradom” (ugovor sa „Štarkom” je suspendovan) preuzela je Skupština Grada Beograda, a Beogradski maraton d.o.o. bio je samo tehnički organizator (oko 80 odsto celokupne organizacije). Staza maratonske trke je delimično promenjena i postignuti rezultati se zbog toga ne mogu se porediti sa onima postignutoj na izvornoj stazi.
2003. Maraton je prvi put pomeren iz aprila za oktobar i održan je zajedno sa uličnom trkom „Velika nagrada Beograda ” u organizaciji Skupštine grada Beograda, bez učešća preduzeća Beogradski maraton d.o.o. Polumaraton je dobio novu stazu.
2004. Maraton je vraćen u stari termin (april) a Kristofer Njungunda (Tanzanija) je sa 2:12,53 postigao treći rezultat po vrednosti računajući sve beogradske maratonske trke. To je bio i rekord privremene staze.
2005. Preduzeće Beogradski maraton d.o.o. je, na osnovu ugovora sa Skupštinom grada Beograda, preuzelo organizaciju 18. maratona, a po sklapanju ugovora o naslovnom sponzorstvu sa „Delta sportom” on je dobio naziv 18. „Beogradski Delta sport maraton”. Obnovljena je saradnja sa „Štarkom”, ovog puta u organizaciji dečijeg maratona koji će se ubuduće zvati „Dečiji Smoki maraton”, po poznatom proizvodu ove kompanije. Započet je proces povratka u AIMS, a maraton i polumaraton su vraćeni na stare staze.
2006. Karl Luis najzad stiže u Beograd, na Terazije, kako je obećao još 1994. godine. Maraton ima novog naslovnog sponzora i otud novo ime: „Beogradski Banca Intesa maraton”. Prvi put koristiće se čipovi za merenje rezultata, nagrade i bonusi su povećani, a Beogradski maraton je punopravni član AIMS. „Dečiji Smoki Maraton” dobio je logičnu nadgradnju – trajnu akciju „Počnimo sa sportom”, čiju je vrednost prepoznala i EAA i uključila se u nju.

U međuvremenu je Beogradski maraton izgubio licencu što je dovelo do brojnih skandala, a sada se održava dva uta godišnje-u aprilu i na jesen, s tim što je 2017. održan u decembru, a 2018. u septembru.

 

Trka zadovoljstva (5 km)

 

Trka je manifestacionog karaktera, bez prijavljivanja, pobednika i plasmana. Pravo učešća imaju svi koji to žele. Start trke je u 10.15 časova na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Trg Nikole Pašića (ispred Narodne skupštine Republike Srbije) i trči se ulicama: Bulevar kralja Aleksandra – Branka Krsmanovića – Žička – Cara Nikolaja II (14. decembra) – Mekenzijeva – Trg Slavija (pored apartmana na Slaviji) – Kralja Milana. Cilj je na Terazijama.

 

 

Polumaraton (21,1 km)

 

Pravo učešća imaju svi građani, a deca od 14 do 18 godina moraju da imaju pisanu saglasnost roditelja. Start trke je u 10.00 č na raskrsnici ulica Bulevar kralja Aleksandra i Resavske i trči se ulicama: Bulevar Kralja Aleksandra – Beogradska – Slavija – Nemanjina – Balkanska – Gavrila Principa – Brankova – Bulevar Nikole Tesle – Džona Kenedija – Bulevar Mihajla Pupina – Bulevar umetnosti – Bulevar Milutina Milankovića – Antifašističke borbe – Most na Adi – Antifašističe borbe – Bulevar Milutina Milankovića – Milentija Popovića – Bulevar Mihajla Pupina – Brankova – Kraljice Natalije – Kneza Miloša – Kralja Milana – Terazije – Cilj je ispred hotela „Moskva“.

Kategorije:

• apsolutni plasman (muškarci – žene)

 

Maraton (42,195 km)

 

Pravo učešća imaju svi građani stariji od 18 godina. Start trke je u 10.00 č na raskrsnici ulica Bulevar kralja Aleksandra i Resavske i trči se ulicama: Bulevar Kralja Aleksandra – Beogradska – Slavija – Nemanjina – Balkanska – Gavrila Principa – Brankova – Bulevar Nikole Tesle – Džona Kenedija – Bulevar Mihajla Pupina – Bulevar umetnosti – Bulevar Milutina Milankovića – Antifašističke borbe – Most na Adi – Antifašističe borbe – Bulevar Milutina Milankovića – Milentija Popovića – Bulevar Mihajla Pupina – Bulevar Nikole Tesle – Karađorđeva – Glavna – Bežanijska – Tošin bunar – Pariske komune – Bulevar Maršala Tolbuhina – Otona Župančića – Narodnih heroja – Bulevar Milutina Milankovića – Tošin bunar – Zemunska – Vojvođanska – Dr. Ivana Ribara – Jurija Gagarina – Dušana Vukasovića – Evropska – Gandijeva – Jurija Gagarina – Omladinskih brigada – Đorđa Stanojevića – Bulevar Crvene armije – Jurija Gagarina – Bulevar Milutina Milankovića – Milentija Popovića – Bulevar Mihajla Pupina – Brankova – Kraljice Natalije – Kneza Miloša – Kralja Milana – Terazije – Cilj je ispred hotela „Moskva“ nadomak naših apartmana na Vračaru.

Kategorije:

• apsolutni plasman (muškarci – žene)

Takmičenje se održava po pravilima IAAF.

http://www.bgdmarathon.org/

 

2) Belgrade Business Run

 

Najveći „tim bilding“ događaj u Srbiji u svetu trčanja ali i korporativnog druženja je verovatno Belgrade Business Run 2018.

 

 

Staza je prilagođena svim takmičarima i cilj trke nije pobeda, već učestvovanje i dobar trkački duh.

Zato trkači na samom startu biraju ulaz u tri zone, a po svom očekivanom vremenu završetka trke: „brže od 30 minuta“, „sporije od 30 minuta“, kao i ulaz u zonu za sve koji bi da stazu prepešače. Kompetativni takmičari zauzeće pozicije u prvim redovima, dok će trkači koji budu lagano džogirali krenuti sa kraja kolone.

Tri glavne nagrade na Belgrade Business Run-u, dodeljuju se u kategoriji najbrži muški, ženski ili mešoviti tim, ali kako su na trci svi koji dođu već pobednici, nagrađuje se i „najveseliji tim“, „najsporiji tim“, ali i tim koji najviše pojede i popije.

 

 

3) Color Running

 

Jedna od najpopularnijih i najuzbudljivijih tematskih trka u svetu, čija je osnovna karakteristika posipanje učesnika bojama organskog porekla održala se četvrtu godinu zaredom u Beogradu pod nazivom Color RUNNING powered by Tikkurila.

 

 

Trka s bojama color RUNNING inspirisana je festivalom boja HOLI kojim svake godine hiljade ljudi širom sveta obeležavaju sreću novih početaka. Trka je amaterskog karaktera s ciljem da promoviše vrednosti drugarstva, motivacije i zabave. To znači da je namenjena rekreativcima i svima koji bi da probaju nešto drugačije. Boje koje se koriste su organskog porekla, namenjene su ishrani i lako se skidaju jednostavnim pranjem toplom vodom i sapunom. Ko može da lagamo trči ili pešači 30 minuta, uspešno će završiti i ovu trku.

Trka je otvorena i za sve one koji su želeli da trče sa svojim ljubimcem!

 

 

Organizator trke s bojama Color RUNNING powered by Tikkurila je RUNNING. Podrška i koorganizator trke je Savez za rekreaciju i fitnes Beograda. Partneri trke su Gradska opština Novi Beograd, Sekretarijat za sport i omladinu grada Beograda i DKC Majdan. Manifestaciju su pomogli prijatelji trke: Vip, Frutabela, brend Heineken, Pedigree, brend Reebok, Immo Outlet centar, Aqua viva, Urban Fitnes Hangari, Gudmark group, magazine Pas  i drugi. Medijski partner: Play radio. Izvršna produkcija: Marsh creative production.

http://color.running.rs/

 

4) NIKE Run

 

Programom We Fly BGD trke predviđeno je održavanje trke na 10 km. Takođe, programom manifestacije predviđeno je da trasa trke ide sledećim ulicama: Start – Bulevar Nikole Tesle – Brankov most – Prizrenska – Terazije – Kralja Milana – Slavija – Nemanjina – Balkanska – Gavrila Principa – Brankov most – Bulevar Mihajla Pupina – Trešnjinog cveta – Bulevar Nikole Tesle gde će se nalaziti cilj trke.

Pravo učešća na We Fly BGD imaju svi zainteresovani, uredno prijavljeni takmičari/ke,koji se osećaju psiho-fizički spremnim za ovakav vid aktivnosti.

Prijavljivanje zainteresovanih učesnika/ca za učešće na trci We Fly BGD obavljaće se putem online formulara na sajtu https://werunbgd.rs/auth/register

 

Napomena:

• Majice se preuzimaju na samom ulazu u “Nike grad” na osnovu prijavljene veličine.
• Osobe koje nisu preuzele startni broj neće moći da uđu u Nike grad niti da učestvuju na trci.
• Ulazak u startnu zonu nije moguć bez nošenja We Fly Belgrade majice.
• Poslednji dan za preuzimanje brojeva je 08.09.2018. godine, do 20h. (Lokacije će biti naknadno objavljene).
• Za sve učesnike/ce biće obezbeđena garderoba za ostavljanje stvari.
• Rezultati trke će biti objavljeni 48 sati nakon trke na sajtu www.werunbgd.rs
• Osobe mlađe od 18 godina ne mogu da učestvuju na trci, kao ni da uđu Nike grad.

 

 

 

5) BEG 5k Runway trka

 

Prva BEG 5K Runway trka, tj. „Beograd na pisti“ održana je 10. juna na poletno-sletnoj stazi Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd.

Ova noćna trka je prvo bila najavljena za 3. jun, ali je došlo do promene datuma održavanja.

– Naša trka „Beograd na pisti“ je druga u regionu, a tradicija trčanja na aerodromskim pistama začeta je još 1972. kada je prvi put održana trka na njujorškom aerodromu JFK koja se organizuje i danas. Na ovoj sportskoj manifestaciji učestvuju i zaposleni iz saobraćaja, bezbednosti, tehnike, a učestvovao je izvršni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd Raša Ristivojević.

Detalje o samoj BEG 5K Runway trci dao je Dejan Nikolić, direktor Beogradskog maratona, podsetivši i da Beogradski maraton ima partnerske odnose sa Čikaškim maratonom.

 

 

„Beograd na pisti“ je organizaciono možda i najzahtevnija manifestacija koju organizujemo, jer zbog činjenice da Aerodrom „Nikola Tesla“ Beograd ima samo jednu poletno-sletnu stazu trku moramo da održimo noću kada nema letova. Zbog toga sve, od pripreme, preko same trke, do uklanjanja svih postavki, morale su biti obavljene za samo tri sata da bi nadležne aerodromske službe pripremile pistu za poletanje prvog jutarnjeg aviona. Odlučili smo se zadužinu staze od 5 km da bi svi učesnici mogli da završe trku u željenom vremenu, a broj učesnika iz istih razloga za premijeru ograničili smo na 800. Na drugoj, trećoj i narednim trkama možda ćemo imati i stazu od 10 kilometara i možda ćemo otvoriti mogućnost za povećanje broja učesnika – rekao je Dejan Nikolić.

 

BELANO Kontakt

 

Ukoliko dolazite u Srbiju kako biste se priključili nekoj od ovih, ali i mnogih drugih trka i rekreativnih aktivnosti i sportova u Beogradu, upoznali se usput i sa tradicijom i drugim brojnim turističkim atrakcijama Beograda i tražite apartman u Beogradu, verovatno želite preporuku za to gde da pronađete povoljan smeštaj u Beogradu ili obavite svoje poslove. Za sve što želite i što vam treba kako bi vaše iskustvo u Beogradu bilo kompletno, slobodno nas kontaktirajte i rezervišite smeštaj putem:

Belano email: office@belano.rs

Belano telefoni: +381 60 55 66 509 , +381 66 55 66 509, +381 11 36 77 773

Belano website: https://www.belano.rs