NAJVEĆI SVETSKI SPEKTAKL VRAĆA SE U BEOGRAD 2019. GODINE!

 Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni, zasnovana na nagrađivanoj televizijskoj seriji britanske kompanije BBC, vraća se u Beograd 2019. godine. Nakon što ga je pogledalo preko 9 miliona ljudi širom sveta, ovaj spektakl će posetiti Štark Arenu od 3. do 5. maja 2019. godine.
Prodaja karata počela je u sredu, 20. juna.

 

 

Dinosaurusi će ponovo hodati po međunarodnom tlu kada se globalno nagrađivana predstava Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni vrati od ove godine godine. Nakon što ju je pogledalo preko 9 miliona ljudi u više od 250 gradova širom sveta, Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni otvoriće Svetsku turneju u Velikoj Britaniji u julu, a potom će se uputiti na međunarodnu turneju po arenama širom Evrope, uključujući Srbiju. Spektakl čija produkcija je koštala 20 miliona dolara koristi najnovije i najsavremenije tehnologije, čime se podvlači njena pozicija najveće i najbolje velike predstave o dinosaurusima u svetu.

 

Najnoviji spektakl u Areni

 

Ovaj najnoviji spektakl prikazaće impozantne i šarolike promene koje su dinosaurusi doživeli na osnovu najnovijih naučnih istraživanja, uključujući i vrlo verovatni pernati pokrivač koje su pojedine vrste imale. Producent Šetnje sa dinosaurusima – Spektakla u Areni je kompanija Global Creatures. Ova predstava u trajanju od jedan sat i 40 minuta prikazuje evoluciju dinosaurusa uz skoro kinematografski realizam. Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni sadrži scene interakcije među dinosaurusima, proces evolucije mesožderskih dinosaurusa u dvonožna stvorenja, i načine na koji su se biljojedi branili od spretnijih grabljivaca.

Biće prikazane impozantne i šarolike promene koje su dinosaurusi doživeli na osnovu najnovijih naučnih istraživanja, uključujući i vrlo verovatni pernati pokrivač koje su pojedine vrste imale. Producent Šetnje sa dinosaurusima je kompanija „Global Creatures“. Konkretno, Šetnju sa dinosaurusima – Spektakl u Areni prvobitno su producirali u Australiji Džeri Rajan, Malkolm Kuk u Džil Brajant.

 

 

 

Šta vas čeka na Šetnji sa dinosaurusima

 

Prikazano je devet vrsta iz ukupno 200 miliona godina vladavine dinosaurusa. Spektakl uključuje Tiranosaurusa reksa, strah i trepet drevnih prostranstava, kao i Plateosaurusa i Liliensternusa iz perioda Trijasa, Stegosaurusa i Alosaurusa iz perioda Jure, i Torosaurusa i Jutaraptora iz perioda Krede. Najveći od njih, Brahiosaurus, meri 11 metara u visinu i 17 metara od njuške do kraja repa. Timu od 50 ljudi – koji je uključivao inženjere, fabrikatore, proizvođače kože, umetnike, slikare i stručnjake za animatroniku – bilo je potrebno godinu dana da bi pripremili produkciju.

Istorija sveta odigrava se kroz cepanje kontinenata i prelaz sa suve pustinje perioda Trijasa u bogate zelene prerije i šume kasnije Jure. Okeani se oblikuju, vulkani pucaju, a šume gore – što sve vodi do udara masivne komete koja pogađa zemlju i dovodi do istrebljenja dinosaurusa.

 

 

Istorijat spektakla Šetnja sa dinosaurusima

 

Predstava potiče iz Australije, gde je Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni, nakon više godina planiranja i rada, oživela u januaru 2007. godine. Ubrzo nakon toga šou je sa rekordnom posećenošću osvojio čitav svet. Šetnja sa dinosaurusima posetila je i Beograd pre osam godina, u sklopu svetske turneje 2010. godine, a zbog neviđene potražnje svi nastupi u beogradskoj areni bili su rasprodati.

Slična je situacija sa našim apartmanima oko Arene i stanovima na Novom Beogradu.

 

10 Najčuvenijih dinosaurusa

 

1. DIPLODOK (Diplodocus)

   Imao je telo dugo oko 25 m. Bio je biljojed ali je predstavljao plen za mnoge mesojede. Imao je relativno malo telo i dugačak vrat, noge i rep koji mu je služio i za odbranu.

 

 

2. IGUANODON (Iguanodon)

   Veliki gmizavac, dug oko 12 m i visok 6 m, težak oko 5 tona, imao je kraće prednje i duže zadnje udove. Na prednjim nogama imao je pet prstiju od kojih je palac bio nepomičan i imao izgled bodlje. Na zadnjim nogama imao je po tri prsta. Snažne zadnje noge i dug rep služili su mu za kretanje. Kao i svi gmizavci razmnožavao se polagajući jaja. Živio je u čoporima u razdoblju krede. Biljojed. Izumro je pre 100 miliona godina.

 

 

3. TIRANOSAUR ili T-rex (Tyranosaurus)

   Najveći mesojed koji je nastanjivao kopno. Bio je visok 5 m, dužine do 15 m, a težio je oko 6,5 tona. Životinja velike glave duge i do jedan metar sa snažnim i oštrim zubima. Imao je male prednje noge, nasuprot dugim i snažnim zadnjim nogama po kojima je hodao i trčao podupirući se dugim repom. Po pronađenim otiscima nogu izmereno je da je koračao koracima dugim i do 5 metara. Živeo je u zadnjem razdoblju mezozoika na području današnje Severne Amerike i istočne Azije. Kao i mnogi drugi dinosauri, T-rexovi mladunci su se izlegali iz jaja. Imao je veći mozak od ostalih dinosaura ali još uvek malen s obzirom na njegovu veličinu. Izumro je pre  60 miliona godina.

 

4. BRONTOSAUR (Brontosaurus)

   Pripada jednoj od najvećih životinja koja se ikada kretala zemljom. Džinovski dinosaur dužine do 25 m, visok otprilike 4,5 m, a težak do 40 tona. Imao je veoma dugačak vrat i rep. Živeo je u krdima, jer je bio prespor da bi se sam mogao braniti. Hranio se mekanim zeljastim biljkama u močvarama i barama gde je boravio najveći deo vremena. Voda mu je pružala zaštitu i pred neprijateljskim mesojedima. Živio je u periodu gornje jure, pre 150 miliona godina na području današnje Severne Amerike i Evrope.

 

 

5. TRICERATOP (Triceratops)

   Živeo je u doba krede, pre 72 – 65 miliona godina na području današnje Severne Amerike i Kine. Na licu je imao tri roga. Težio je oko 12 tona a bio je dugačak oko 8 m. Bio je biljojed.

 

 

6. STEGOSAUR (Stegosaurus)

   Živeo je pre 150 – 140 miliona godina u periodu jure na području današnje Afrike, Azije, Europe i Severne Amerike. Imao je malu glavu a težio je oko 1 tonu. Hodao je veoma polako. Biljojed. Preko celih leđa imao je niz rožnatih ploča, a svoje je neprijatelje držao na udaljenosti zahvaljujući dugim, oštrim bodljama na repu.

 

 

7. ALLOSAUR (Allosaurus)

   Allosaurusje imao jake noge i izuzetno dugačak rep. Brzo je trčao, a na kratkim rukama imao je tri prsta sa oštrim kandžama. Težio je oko 2 tone a živeo je u periodu jure na području današnje Afrike, Australije i Severne Amerike. Bio je mesojed.

 

 

8. BRAHIOSAUR (Brachiosaurus althithorax)

   Brachiosaurusje donedavno smatran za najveću kopnenu životinju svih vremena, ali su ga ipak nadmašile neke novootkrivene vrste sauropoda (Macronaria). Fosilni materijal Brachiosaurusa althithoraxačine dva nekompletna skeleta. Ova vrsta je bila prisutna u severnoj Americi tokom gornje jure, a vrsta B. brancai u istočnoj Africi i B. atalaiensis u Evropi. 1993. je u Hrvatskoj otkriven fosilni materijal koji je pripadao nekom od brahiosaurida. Nazvan je Histriasaurus boscarollii, a pretpostavlja se da je bio dugačak oko 10 m. Mogao je narasti do 25 m dužine, 12 m visine i težiti oko 80 t. Biljojed.

 

 

 

9. VELOCIRAPTOR (Velociraptor mongoliensis)

   Velociraptorisu bili mali grabljivci sa nekim morfološkim odlikama ptica. Za ovu porodicu karakteristična su didaktilna stopala i jako razvijena, zakrivljena kandža na drugom nožnom prstu. Živeo je u gornjoj kredi, pre 86,7 miliona godina na području današnje Mongolije i Kine. Veličine do 1,5 m.

 

 

10. ANKILOSAUR (Ankylosaurus)

    Ankylosaurusu prevodu znači oklopljeni gušter, zbog visokog oklopa koji mu je prekrivao leđa i bokove. Imao je i rep poput biča, kojim se branio od predatora. Bio je dugačak oko 10 m, 1,8 m visok i težak do 4,5 tona. Biljojed. Noge su mu bile kratke, i na svakoj je nozi imao 5 prstiju. Živeo je pre 70 – 65 miliona godina, u doba kasne krede i pripadao je poslednjoj generaciji dinosaura.

 

 

 

(izvor: http://www.mojaoaza.com)

 

Šta treba znati o dinosaurusima

 

Početkom 19. veka na nekoliko mesta u južnoj Engleskoj su pronađeni neobični fosili ogromnih kostiju koje nisu pripadale ni jednom tada poznatom organizmu. Rekonstrukcija je ukazivala na neobične životinje koje su po građi skeleta podsećale na guštere. Ser Ričard Oven (Owen, Ser Richard 1804-1892), engleski paleontolog, dao je (1842) ovim životinjama ime dinosaurus (=strašni gušter) napravivši kovanicu od grčkih reči deinos (čudan, strašan) i sauros (gušter). Može biti da su kosti dinosaurusa otkrivane i mnogo ranije. Ima indicija da su neke pronađene jos u 5-tom veku pre nove ere. Neki naučnici pretpostavljaju da je grčki istoričar Herodot govoreći o grifonu* zapravo opisivao dinosaurusa.Ujednom kineskom tekstu iz trećeg veka pominju se „kosti zmaja“, koje mogu da se odnose i na fosilne ostatke nekog dinosaurusa.

 

Kako su izumrli dinosaurusi

 

Dve katastrofe svetskih razmera su najverovatnije zapečatile njihovu sudbinu. Udar meteorita i erupcija supervulkana. Zemlja je konstantno bombardovana malim česticama stena i prašine iz svemira. Ovi mali objekti obično nestanu u atmosferi pre nego što stignu do površine Zemlje. S vremena na vreme neki veći meteorit preživi pad kroz atmosferu i dospe do površine planete. Većina meteorita je mala, ali neki su ogromni i mogu svojim padom izazvati katastrofu. Dokazi ovih udara se vide u obliku velikih kratera još uvek vidljivih na površini planete. Meteoriti sadr- že velike količine metala iridijuma i pronalazak velikih količina ovog retkog metala u naslagama stenja sa kraja Krede je navelo naučnike na mogućnost da je veliki meteorit svojim padom izazvao izumiranje na kraju perioda Krede. Otkriće velikog meteoritskog kratera delimično na poluostrvu Jukatan u Meksiku, potvrđuje ovu ideju što bi objasnilo i zašto je izumiranje bilo veće na Američkom kontinentu nego bilo gde drugde u svetu.

 

 

(izvor: http://static.astronomija.org.rs/astronomija/13/sadrzaj.htm)

Budite brzi, nabavite karte na vreme, rezervišite jeftin smeštaj u Beogradu i lepo se provedite.

 

Vaš Belano

 

Korisne infromacije o predstavi:

 

PREDSTAVA:

Šetnja sa dinosaurusima – Spektakl u Areni

Beograd, Štark Arena

03.-05.05.2019.

PETAK 03. maj 2019: 19h

SUBOTA 04. maj 2019: 11, 15, 19h

NEDELJA 05. maj 2019: 11, 15, 19h

 

 

ULAZNICE:

U prodaji od srede, 20.06.2018. godine, 10:00.

Šetnju sa dinosaurusima – Spektakl u Areni prvobitno su producirali u Australiji Džeri Rajan, Malkolm Kuk u Džil Brajant, a u svet je dovodi kompanija Global Creatures.

DODATNE INFORMACIJE/PARTNERI SARADNICI