Sajam tekstila će se održati od 1. do 3. marta 2018. godine u hali 5 Beogradskog sajma.

Na Sajmu tekstila ove godine predstaviće se 53 kompanije iz Turske, Kine, Portugalije i Srbije. Reč je o poslovnoj manifestaciji koja okuplja proizvođače tekstila, uvoznike i trgovce. Pored najboljih tkanina, izlagači će na Sajmu tekstila prikazati i najbolje mašine i opremu iz tekstilnog sektora.

 

 

Magija tekstila na Beogradskom sajmu

Sve oko nas je sačinjeno od nekakvog materijala. Čitav svet, naša tela, sve što dotičemo, što nas dodiruje, a naročito sve ono što stavljamo na sebe i oko sebe svakodnevno. Bilo da je reč o nekim odevnim predmetima ili našim domovima, upravo su dezeni i raznovrsnost ono što stvara magiju tekstila, a samim tim i magiju u našem svetu i svetu oko nas.

Nije onda iznenađujuće što se tokom par dana Sajma tekstila, , pretvara u oazu taktilnih doživljaja i boja, a Beograd preplave izlagači i posetioci iz zemlje i regiona, te se traži uvek stan ili apartman u Beogradu više.

 

Šta je zapravo tekstil?

Tekstil je svaki fleksibilan materijal koji se sastoji od mreže prirodnih ili veštačkih vlakana (prediva ili niti). Prediva mogu biti proizvedena prerađivanjem sirovih vlakana od vune, lana, pamuka, konoplje ili drugih materijala za proizvodnju dugih niti. Tekstil se formira tkanjem, pletenjem, kvačkanjem, čvorom ili feltingom.

Srodne reči tkanina i materijal često se koriste u trgovini tekstilom (kao što su krojenje i dizajn haljina) kao sinonim za tekstil. Međutim, u ovim specijalnim uslovima postoje suptilne razlike. Tekstil je bilo koji materijal napravljen od prepletenih vlakana, uključujući tepihe i geotekstilije. Tkanina je materijal napravljen tkanjem, pletenjem, širenjem, kvačenjem ili vezivanjem koji se mogu koristiti u proizvodnji drugih proizvoda (odeće i sl). Materijal se može koristiti sinonimno sa tkaninom, ali je često tkanina ta koja je obrađena.

Sama reč ‘tekstil’ je iz latinskog, od prideva tekstilis, što znači ‘tkano’, iz tekstus, prošlog vremena glagola tekser, koji znači – ‘tkati’.

 

Od praistorije do današnje mode

Genetska analiza ukazuje na to da se pre nekih 170.000 godina pojavila vrsta ljudske vaši koja je živela upravo u odeći, što potvrđuje dokaze da su ljudi počeli da nose odeću oko tog vremena.

Šiveće igle datiraju od pre 50.000 godina (Denisova pećina, Sibir). Najstariji nađeni primer je od pre 60.000 godina i pronađen je u pećini Sibudu, u Južnoj Africi. Drugi rani primeri igala koji datiraju između 41,000-15,000 godina nalaze se na više lokacija, npr. Na teritorijama Slovenije, Rusije, Kine, Španije i Francuske.

Najranija obojena vlakna su vlakna lana i pronađena su u praistorijskoj pećini u Gruziji i datiraju od pre 36.000 godina.

Venecijanska figura „Venus of Lespugue“ od 25.000 godina, pronađena u južnoj Francuskoj u Pirinejima, prikazuje platnenu ili ukrivljenu suknju od vlakana. Druge figurice iz zapadne Evrope ukrašene su šeširima ili na sebi imaju kape, košuljice koje su nosile u struku i trake od tkanine oko tela tačno iznad grudi. Istočnoevropske figurice su predstavljale ljude koji nose kaiševe kojisu visili nisko na kukovima, a ponekad i žičane suknje.

Arheolozi su otkrili i artefakte iz istog perioda koji se čini da su korišćeni u tekstilnoj umetnosti: (5000 BC) instrumenti za mrežno tkanje, igle za vreteno i štapiće za pletenje.

Danas je teško govoriti o svim mogućim i nemogućim tkaninama, materijalima, načinima obrade i dizajna. Modna industrija je dobila svoje beskrajno igralište, a kuda nas to vodi, posebna je tema za razmišljanje u vremenu ekologije i osvešćavanja novih izazova čitavih industrija, pa i ove.

 

Koja je vrednost industrije i ko je danas lider na tržištu tekstila?

Prema skoro objavljenom Svetskom trgovinskom statističkom pregledu 2017. od strane Svetske trgovinske organizacije (STO), trenutna vrednost dolara svetskog tekstila (SITC 65) i odeće (SITC 84) izvoza iznosila je 284 milijardi dolara i 443 milijarde dolara, gledano i 2016. godine, što je sve uz marginalno smanjenje od 2,3 odsto i 0,4 odsto iz prethodne godine. Ovo je druga godina u nizu od 2015. godine da je vrednost svetskog izvoza tekstila i odeće imala negativni rast.

Međutim, tekstil i odeća nisu sami u ovom padu. Sadašnja vrednost dolara svetske robne razmene takođe je smanjena za 3 procenta u 2015. godini, na 11,2 biliona dolara, uglavnom uzrokovan snažnim padom izvoza goriva i rudarskih proizvoda (-14 procenata). S druge strane, kao što je primećeno od strane STO, nagli pad cena roba zabeležen u 2015. godini uglavnom je zaustavljen 2016. godine, izuzev samih cena energije.

 

Izvoz tekstila i odeće

U vrednosti, Kina, Evropska unija i Indija su ostali tri najveća izvoznika tekstila u 2016. godini. Sve ove tri najvažnije trojke činile su 65,9 odsto svetskog izvoza u 2016. godini, nešto manje od 66,5 odsto u 2015. godini, što je uglavnom posledica smanjenjem tržišnog udela Indije.

SAD su ostale četvrti izvoznik tekstila u 2016. godini, čineći 4,6 odsto akcija (sa 4,8 odsto u 2015. godini). Više od polovine prvih deset izvoznika doživelo je pad vrednosti njihovog izvoza u 2016. godini, sa najvećim padom u Hong Kongu (-13%), Tajvanu (-8%), Južnoj Koreji (-6%) i Sjedinjenim Američkim Državama (-6 procenata). Važno je da je Vijetnam prvi put ušao u prvih deset najvećih svetskih izvoznika tekstila (2 procenta tržišnog udela, i stopa rasta od 9 posto iz 2015. godine).

Top tri izvoznika odeće uključuju Kinu, Evropsku uniju i Bangladeš. Sve zajedno, oni su činili 69,1 odsto svetskog izvoza, blizu 70,3 odsto u 2015. godini. Među prvih deset izvoznika odeće, porast vrednosti izvoza zabeležile su Kambodža (+6 posto), Bangladeš (+6 posto), Vijetnam (+ 5 procenata) i Evropska unija (+4 procenata). Ostali vodeći izvoznici su zabeležili stagnaciju u izvoznim vrednostima (kao što je Turska) ili zabeležili pad (kao što su Kina, Indija i Indonezija).

Mogućnost za razloge negativnog  rasta predstavljaju recimo uticaj rastućih troškova radne snage i proizvodnje, udeo Kine u svetskom izvozu tekstila pao je sa 37,4 procenata u 2015. godini na 37,2 odsto u 2016. godini, a akcije svetskog izvoza odeće pale su sa 39,2 odsto u 2015. na 36,4 odsto u 2016. godini – rekordno nisko još od 2010. godine.

 

Šta je budućnost tekstilne industrije?

Budućnost tekstilne industrije je svakako kvalitet. Svet je pretrpan odećom. Mode se menjaju iz dana u dan, deo odgovornosti leži i na modnoj industriji.

Upravo zato su sajmovi tekstila bitni, susretanje stručnjaka i proizvođača, predstavljanje najkvalitetnijih proizvoda.
Tekstil je kreativna stvar, ali i vrlo egzaktna. Tehnologija napreduje, sistemi proizvodnje, potrebe za radnom snagom, sve može da se menja, ali suština je ista-spojiti korisno i praktično sa lepim i dugovečnim. Ovo je bila potreba prvih pra-ljudi, a ovo je jednako važno i nama danas.