16. Packtech EXPO Balkan

 

Kada: 18. – 20. Septembra 2018.

Gde: Beogradski sajam, Bulevar vojvode Mišića 14, 11000 Beograd

Jesenju sajamsku sezonu ove godine „otvara“ 16. PACKTECH EXPO Balkan. Sajam ambalaže i pakovanja održava se od 18. do 20. septembra. Organizatori su A&L Expo i Beogradski sajam.

Na ovoj poslovnoj manifestaciji izlagači će predstaviti najrazličitije mašine i opremu za pakovanje i proizvodnju ambalaže, kao i sve vrste ambalaže, materijala, sredstava i gotovih proizvoda, koji se koriste u industriji ali i domaćinstvima.

 

 

Šta je Packtech Ekpo Balkan?

 

Packtech Ekpo Balkan je međunarodni sajam za pakovanje materijala, mašina i opreme, kao i mašine za preradu plastike, plastične poluproizvode i osnovne materijale. To je vodeća specijalizovana izložba ove vrste u jugoistočnoj Evropi i privlači menadžere, stručnjake, predstavnike izvoznika, uvoznika i distributera, veletrgovaca i trgovaca na malo. Packtech Ekpo Balkan pruža sjajnu priliku za sporazume o zajedničkom ulaganju i saradnji sa srpskim kompanijama. Udobnost tokom ovih pregovora im je garantovana diskrecijom i udobnošću u smeštajima u Beogradu i apartmanima Belano.

Ove godine Packtech Ekpo Balkan se održava 3 dana od utorka, 18.09.2018. do četvrtka, 20.09.2018. u Beogradu već po 16. put.

Razvoj novih materijala za pakovanje hrane je snažno ubrzan posljednjih godina, uglavnom zbog povećanih zahteva za sigurnošću proizvoda, smanjenja cene pakovanja i problema u vezi sa ekološkim pitanjima.

 

 

Tehnologija pakovanja može biti od strateške važnosti za firmu, jer joj može dati ključnu prednost nad konkurentnim firmama u prehrambenoj industriji. To se postiže pravljenjem ambalaže koja će udovoljiti želje i potrebe krajnjeg korisnika, kupca. Ambalaža daje mogućnost otvaranja novih distribucija, pruža bolji kvalitet prezentacije, omogućava manje troškove proizvodnje, unapređuje proizvod i diferencira brend.

Mnogi postupci konzerviranja i dalje umnogome zavise od kvaliteta ambalaže. Na primer, efikasnost konzervisanja sterilizacijom ili pasterizacijom u velikom obimu zavisi od karakteristika primenjene ambalaže. Kvalitet konzervisanja sušenjem i zamrzavanjem će takođe znatno biti smanjen bez zaštite proizvoda od kiseonika, svetla, vodene pare, bakterija i ostalih zagađivača. Pored ovoga, moderna ambalaža za hrana više nije samo pasivni deo proizvoda. Ona ima izuzetnu ulogu i u marketinškom životu proizvoda. Naravno, rešavanje ovih problema tesno je vezano za razvoj industrije ambalažnih materijala.

 

Napredak u razvoju ambalažnih materijala u smislu smanjenja troškova proizvodnje mora biti pažljivo uravnotežen. Novi ambalažni materijali moraju zadovoljiti osnovne tehničke zahteve u pogledu sigurnosti hrane i integriteta proizvoda, kao i potrebu da se osigura efikasna logistička usluga potrošačima.

Pored ovih osnovnih zahteva, vezanih za tehnologiju prerade hrane, savremena regulativa u pogledu proizvodnje ambalažnih materijala zahteva i vođenje računa o životnoj sredini, jer je ambalažni otpad jedan od velikih problema modernog društva. Osnovi zahtevi u ovom pogledu usmereni su na mogućnost reciklaže i višekratne upotrebe ambalaže, kao i na mogućnost njenog biološkog razgrađivanja.

 

Kakvi sve materijali za pakovanje postoje?

 

Materijali koji se tradicionalno koriste za pakovanje namirnica uključuju: staklo, metale (aluminijum, folije i laminate, beli lim i beskalajni čelik), papir i karton i plastike. Osim toga, više različitih vrsta plastika koriste se u krutoj i u elastičnoj (savitljivoj) formi. Današnja ambalaža za namirnice često je sastavljena od nekoliko materijala da bi se iskoristile funkcionalne i estetske prednosti svakog od materijala.

 

Metal

 

Metal pruža dobre kombinacije, odličnu fizičku zaštitu i barijerne osobine, sposobnost oblikovanja i dekorativni potencijal, sposobnost reciklaže i prihvatljivost od strane potrošača. Dva najdominantnija metala koji se koriste za pakovanje su aluminijum i čelik.

 

 

Kalajni beli lim

 

Kalajni beli lim se proizvodi od nisko karbonskog čelika (crni lim). Beli lim je rezultat presvlačenja obje strane crnog lima sa tankim slojevima kalaja. Kalaj je veoma skup metal i njegova proizvodnja je ograničena, zbog toga se danas praktično sva proizvodnja belog lima temelji na proizvodnji elektrolitičkih belih limova.

 

 

Beskalajni čelik

 

Beskalajni čelik je takođe poznat kao elektrolitički hrom ili hromovim oksidom prevučen čelik. Beskalajni čelik podrazumeva prevlačenje organskog materijala što obezbeđuje kompletnu otpornost na koroziju. Iako hrom – hrom oksid čini ovaj bezkalajni čelik nemogućim za zavarivanje, ova osobina čini ga odličnim za atheziju prevlaka kao što su boje, lakovi i mastila.

 

Aluminijum

 

Obično se koristi za izradu limenki, folija i višeslojne ambalaže. Aluminijum je lagan srebrnasto beli metal dobijen iz boksitne rude. Nasuprot mnogim metalima aluminijum je visoko otporan na sve oblike korozije. Pored obezbeđivanja odlične barijere za vlagu, vazduh, neprijatne mirise, svetlo i mikroorganizme, aluminijum poseduje dobru savitljivosti i elastičnost površine, odličnu rastegljivosti i sposobnost oblikovanja. Aluminijum je takođe i odličan materijal za reciklažu, jer je jednostavna ponovna obrada u novi proizvod.

 

 

Čist aluminijum se koristi za lagana pakovanja uglavnom hladnih bezalkoholnih pića, hrane za kućne ljubimce, morske hrane. Glavni nedostaci aluminijuma su: njegova visoka cena u poređenju sa drugim materijalima i njegova nemogućnost varenja, što ga čini korisnim samo za formiranje bešavnih kutija (Marsh & Bugusu, 2007).

 

Aluminijumska folija

 

Aluminijumska folija se pravi od čistog aluminijuma valjanjem u veoma tanke listove, uz prekaljivanje u cilju postizanja potpornih osobina što omogućava da bude tesno savijena. Osim toga aluminijumska folija je dostupna u širokom opsegu debljina, pri čemu se tanje folije koriste za umotavanje hrane, a deblje kao podmetači.

 

 

Laminati i metalizirani filmovi

 

Lameliranje pakovanja uključuje stapanje aluminijske folije sa papirnim ili plastičnim filmom u cilju poboljšanja barijernih svojstava. Iako lameliranje plastike omogućava termozavarivanje var nije potpuno nepropustan za vlagu i vazduh. Pošto je lamelirni aluminijum veoma skup, obično se koristi za pakovanje visoko vrednih namirnica, kao što su dehidrirane supe, biljke i začini. Jeftinija varijanta lamelirnog pakovanja je metalizirani film.

 

Plastični materijali

 

Plastike se dobijaju polikondenzacijiom ili poliadicijom monomernih jedinki. Postoji nekoliko prednosti korišćenja plastičnih materijala za pakovanje namirnica. Plastike mogu biti napravljene kao listovi, figure i strukture nudeći znatnu fleksibilnost i elastičnost tog dizajna. Plastični materijali su hemijski rezistentni, jeftini, lagani, sa širokim opsegom fizičkih i optičkih osobina. Glavni nedostatak plastičnih materijala je njihova promenljiva propustljivost za svetlost, gasove i paru. Postoje dve glavne kategorije plastika:
–         termostabilne i
–         termoplastične.

 

 

Svaka supstanca od koje je razumno očekivati da prodire u hranu je klasifikovana kao indirektan prehrambeni aditiv prema FDA odredbama. FDA savetuje potrošače da koriste plastike za namenjene svrhe u skladu sa proizvođačkim uputstvima da bi se izbegle štetne posledice.

Upotreba plastika u pakovanju namirnica je nastavila rast zahvaljujući niskoj ceni materijala i funkcionalnim prednostima, kao što su termozavarivanje, optička svojstva, i neograničane veličine i oblici i prevazišla je upotrebu tradicionalnih materijala, kao što su staklo i beli lim. Višestruki tipovi plastika se koriste kao materijali za pakovanje namirnica uključujući poliolefin, poliestar, polivinilhlorid, polistiren, poliamid itd. Iako se više od 30 vrsta plastika koriste kao materijali za pakovanje, poliolefini i poliestri su najzastupljeniji (Ahvenainen, 2000).

 

Biopolimeri

 

Novi trend razvoja plastičnih materijala predstavlja proizvodnja plastičnih materijala koji su biorazgradivi. Plastična ambalaža pruža odličnu zaštitu proizvoda, jeftina je i dugotrajna. Ipak, upravo životni vek plastike se pokazao kao veliki problem za životnu sredinu. Drugi problem kod konvencionalne plastike je što se proizvodi od neobnovljivih sirovina – nafte, uglja i prirodnog gasa.

Izraz biorazgradivi znači da se određena supstanca može razgraditi na jednostavnije pod uticajem mikroorganizmima usled čega ne ostaju suvišni i otpadni delovi ili supstance koje se nagomilavaju u okolini.

Razlog zbog čega konvencionalni polimeri nisu biorazgradivi leži u njihovim dugim lancima molekula, koji su preveliki i previše dobro međusobno vezani da bi bili razdvojeni i razgrađeni od strane mikroorganizama. Za razliku od konvencionalnih, polimeri napravljeni od prirodnih biljnih supstanci od žitnog ili kukuruznog skroba imaju molekule koji su lako razgradivi pomoću mikroorganizama.

Proizvodnja od obnovljivih izvora može biti značajan doprinos u pogledu manje potrošnje energije pri proizvodnji i širom spektru načina odlaganja otpada, sa neznatnim uticajem na okolinu.

 

 

Pregled primene biorazgradive ambalaže

 

Bioplastike pokrivaju širok spektar materijala od kojih svaki ima različite osobine, što im daje mogućnost primene u raznim poljima industrije. Većina biorazgradivih polimera ima jednu zajedničku osobinu – jako dobru otpornost na vodenu paru, u nekim slučajevima čak nekoliko puta veću nego kod konvencionalnih polimera.

Film na bazi skroba zadržava optimalnu vlažnost za sveže upakovano voće i povrće. Biorazgradiva ambalaža se uveliko koristi na masovnim događajima kao ambalaža za brzu hranu i čaše za jednokratnu upotrebu.

Bioplastike su pokazale i odlične osobine kod štampe. Nikakva prethodna obrada filmova pre štampe nije potrebna.

Određeni biopolimeri imaju visoki sjaj (PLA), visoku providnost (PLA), dobra barijerna svojstva na mirise, odlična barijerna svojstva na kiseonik, prijatan osećaj na dodir i antistatičke osobine. Barijerna svojstva se dodatno poboljšavaju kroz metaliziranje ili formiranje više slojeva.

 

 

Biorazgradivi polimeri će sasvim sigurno postati dominantni polimeri za izradu većine ambalaže u budućnosti. U prilog ovome idu povišena svest kako kupaca tako i mnogih vlada Evrope koje su već donele zakone o biorazgradivim materijalima.

 

Papir i karton

 

Upotreba papira i kartona za pakovanje hrane datira još iz XVII veka. Njegova upotreba naročito je porasla u drugom delu XIX veka. Papir i karton su materijali u obliku listova dobijeni od ispreplitane mreže celuloznih vlakana izolovanih iz drveta, korišćenjem sulfata i sulfita. Vlakna su zatim pretvorena u kašu i/ili izbeljena i tretirana hemikalijama, kao što su sredstva za jačanje u cilju dobijanja papirnog proizvoda. Papir u karton se obično upotrebljavaju za kartone za mleko, sklapajuće kutije, vreće i džakove, i papir za pakovanje. Toaletni papir, papirni tanjiri i kutijice su drugi primeri papirnatih i kartonskih proizvoda (Marsh & Bugusu, 2007).

 

 

Papir

 

Običan papir ne štiti namirnice duži vremenski period jer ima slaba barijerna svojstva i nije termo zavarljiv. Kada se koristi kao osnovno pakovanje (kada je u kontaktu sa hranom), papir je uvek tretiran, prevučen, laminiran ili impregniran materijalima kao što su voskovi, smole ili lakovi, da bi se poboljšala funkcionalna i zaštitna svojstva.

Različiti tipovi papira koji se koriste za pakovanje hrane su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. kraft papir. Proizveden sulfatnim tretmanom, kraft papir je dostupan u nekoliko formi: prirodno smeđ, neizbeljen i izbeljeni.  Prirodni kraft papir je najjači od svih papira i obično se koristi za vrećice i za umotavanje (poklona). Takođe se koristi za pakovanje brašna, šećera i suvog voća i povrća;
2. sulfitni papir. Lakši i slabiji od kraft papira, sulfitni papir, je glaziran u cilju poboljšanja izgleda i da poveća otpornost na ulje. Može biti prevučen radi boljeg kvaliteta štampe, a takođe se koristi u lameliranju sa plastikom i folijom. Koristi se za pravljenje malih vrećica za pakovanje keksa i poslastica;
3. papir neprobojan za mast. Napravljen je postupkom poznatim kao lupanje, u kojem se celokupna vlakna podvrgavaju dužem periodu hidratacije, što prouzrokuje kidanje vlakana koja postaju želatinozna. Ova fina vlakna gusto se pakuju u cilju zaštite površine papira koja je otporna na ulja, ali ne i na vlažna sredstva. Koristi se za pakovanje grickalica, kolačića, slatkiša i drugih masnih namirnica;
4. glassine. To je papir dobijen daljom hidratacijom čime se proizvodi veoma gust list sa visoko glatkom i sjajnom površinom. Koristi se kao kutija (otvorena) za kekse, brzu hranu, pečene namirnice;
5. pergament papir. To je papir dobijen kiselim tretmanima pulpe. Kiselina modifikuje celulozu čineći je glatkom i otpornom na uticaje vode i ulja. Ne predstavlja dobru barijeru za vazduh i vlagu, nije termozavarljiv i koristi se za pakovanje masnoća, kao što je puter.

 

Karton

 

Deblji od papira, teži je i često napravljen u više slojeva. Obično se koristi za pravljenje posuda za otpremanje, kutije i poslužavnici, a retko je u direktnom kontaktu sa hranom. Različiti tipovi kartona su sledeći (Marsh & Bugusu, 2007):

1. beli karton. Napravljen je od nekoliko tankih slojeva hemijski izbeljene pulpe. Obično se koristi kao unutrašnji sloj kartona. Može biti prevučen voskom ili lameliran polietilenom zbog termozavarivanja. Beli karton je jedini oblik kartona koji je preporučljiv za direktan kontakt za hranom;
2. čvrsti karton. Poseduje snagu i trajnost. Čvrsti karton sadrži više slojeva izbeljenih sulfatnih kartona. Kada je lameliran polietilenom formira tečni karton (poznat kao mlečni karton). Koristi se za pakovanje voćnih sokova i svežih pića;
3. chip boad. Napravljen je od recikliranog papira i često sadrži oštećene delove i nečistoće od originalnog papira, što ga čini neprihvatljivim za direktan kontakt sa hranom, štampanje i savijanje. Često se prekriva belim kartonom u cilju poboljšanja izgleda i snage (čvrstine). Najjeftiniji je oblik kartona i koristi se za pravljenje spoljašnjih slojeva kartona za hranu, kao što su čaj i žitarice.
4. fiber boad. Može biti čvrst i naboran. Čvrst tip ima kao unutrašnji sloj beli karton (white boad) i kao spoljašnji sloj kraft papir i obezbeđuje dobru zaštitu od udara i pritiska. Kada se lamelira plastikama ili aluminijumom čvrsti fiber papir ima poboljšana barijerna svojstva i koristi se za pakovanje suvih proizvoda, kao što su kafa i mleko u prahu. Naborani fiber boad napravljen je od dva slova kraft papira sa centralnim nabiranjem materijala. Njegova otpornost na udar i lomljenje čini ga široko upotrebljivim za otpremanje namirnica velikog obima.

 

 

Moderni trend predstavlja smanjivanje gramature kartona. Novim tehnološkim postupcima se danas može proizvesti najniža gramatura troslojnog kartona već od 300 g/m³. Dalja unapređenja se usmerena na povećanje upotrebljivosti i praktičnosti povećanjem postojećih mogućnosti i materijala i pronalaženje postupka kojim bi se smanjili troškovi proizvodnje.

 

Staklo

 

Staklo ima jako dugu istoriju u primeni pakovanja namirnica. Postoje verovanja da su se prvi predmeti od stakla za čuvanje hrane pojavili 3000 godina p.n.e.

Proizvodnja staklenih posuda uključuje zagrijavanje smeše SiO₂, NaCO₃, CaCO₃ i Al₂O₃ na visokim temperaturama dok se materijali ne otope u gustu tečnu masu. Ova masa se zatim sipa u kalupe. Prerađeno staklo se takođe koristi u izradi stakla i može činiti više od 60% celokupnog sirovog materijala (Marsh & Bugusu, 2007).

Staklene posude koje se koriste za pakovanje namirnica obično imaju obloženu površinu da bi se obezbedilo premazivanje u proizvodnoj liniji i izbeglo grebanje ili nagrizanje površine, a time i zastoj linije. Dokazana otpornost na lomljenje omogućava proizvođačima da koriste tanje staklo čime se smanjuje težina i olakšava transport i distribucija (Marsh & Bugusu, 2007).

 

 

Kao i bilo koji drugi materijal, staklo ima i neke nedostatke. Uprkos naporima da se koristi tanje staklo, njegova velika težina povećava troškove transporta. Druga mana je njegova lomljivost i osetljivost na pucanje pod dejstvom unutrašnjeg pritiska, udara ili termičkog šoka (Marsh & Bugusu, 2007).

Moderne tendencije razvoja staklene ambalaže obuhvataju smanjenje mase, oplemenjivanje solima i oblaganje staklenih boca plastičnim masama.

 

 

Zakonske odredbe vezane za ambalažu

 

Kako je ambalaža sastavni deo prehrambenog proizvoda zakoni koji regulišu njenu primenu, kao i zahtevi kojima moraju udovoljiti ambalažni materijali su veoma strogi. Pored zahteva zdravstvene bezbednosti po potrošače, danas se sve veća pažnja poklanja očuvanju životne sredine, tako da ambalažni materijali moraju zadovoljiti uslov da što manje ugrožavaju prirodnu sredinu.

Zahtevi u pogledu kvaliteta ambalažnih materijala mogu se podeliti u tri grupe:

1. zdravstvena ispravnost,
2. fizička, mehanička i ostala svojstva i
3. zahtevi koji se odnose na ekološki aspekt.

 

Zdravstvena ispravnost

 

Prisustvo škodljivih i drugih rizičnih supstanci i materijala kao sastavnih delova ambalažnog materijala mora biti svedena na minimum, računato preko njihove prisutnosti u emisijama i pepelu, kad ambalaža ili ostaci preostali nakon provođenja mera uništavanja ambalažnog otpada, budu spaljeni ili zatrpani pod zemlju.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže je osnovni preduslov primene za pakovanje hrane i pića. Za ishranu stanovništva potrebna je hrana koja se za deklarisani rok upotrebe sa ambalažom štiti, a ne zagađuje.

Zdravstvena ispravnost ambalažnih materijala i ambalaže kod nas je regulisana Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe (Službeni list SFRJ 53/91) i Pravilnikom o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet (Službeni list SFRJ 26/83).

Analize zdravstvene ispravnosti rade za to ovlašćene laboratorije i one izdaju atest o zdravstvenoj ispravnosti ambalažnih materijala i ambalaže. Ispitivanja se rade na zahtev proizvođača ambalaže ili korisnika. Obaveza je proizvođača ambalažnih materijala i ambalaže posedovanje atesta, kako za repromaterijal, tako i za gotov proizvod, a pravo je korisnika ambalaže da zahtevaju atest od isporučioca ambalaže.

 

 

U ovim dokumentima propisane su, u zavisnosti od vrste ambalažnih materijala, kao i namene za pakovanje pojedinih grupa prehrambenih proizvoda, najveće dozvoljene količine štetnih materija u ambalažnom materijalu i ambalaži.

Ostala kvalitativna svojstva regulišu odgovarajući standardi. Naši SRPS-standardi ili međunarodni DIN, ISO, ASTM, TAPI i drugi.

Jugoslovenski Zavod za standardizaciju izdaje svake godine Katalog JUS standarda i redovno ažurira svoj sajt, sa brojevima i nazivima, tako da svi zainteresovani proizvođači lako mogu doći do potrebnog standarda.

 

Fizička i mehanička svojstva

 

Jedan od osnovnih zahteva koji ambalažni materijali u procesu pakovanja prehrambenih proizvoda moraju da ispune jeste zaštita upakovanog proizvoda od delovanja spoljašnjih faktora.

Fizičke i mehaničke osobine ambalažnih materijala moraju biti takve da omoguće zaštitu proizvoda od rasipanja, oštećenja, loma, da su otporni na delovanje niskih i/ili visokih temperatura (u zavisnosti od tretmana proizvoda toplotom), da obezbede željenu održivost upakovanog proizvoda, da je željenih karakteristika za gasove, vodenu paru, aromatične materije, mikroorganizme i svetlost.

 

Ekološki aspekt

 

Kako se industrija ambalaže veoma brzo razvija, kao jedan od osnovnih problema javlja se adekvatno odlaganje ambalažnog otpada, odnosno problem zagađenja životne sredine ambalažnim otpadom. Kako je zagađenje životne sredine jedan od najvećih problema modernog društva danas se ulažu veliki napori na razvoju regulativa koje definišu ovu problematiku. Svi propisi se uglavnom odnose na ograničavanje količine ambalažnog otpada, mogućnost reciklaže i sposobnost razgradnje ambalažnih materijala.

 

 

Zahtevi koji se odnose na izradu i sastav ambalaže:

 

• volumen i težina ambalaže moraju biti ograničeni na minimalne veličine koje obezbeđuju potreban nivo sigurnosti i higijene;
• materijali koji se koriste za izradu ambalaže moraju omogućiti njenu reciklažu, i tako u najvećoj mogućoj meri smanjiti uticaj ambalažnog otpada na okolinu.

 

Zahtevi koji se odnose na sposobnost reciklaže ambalažnih materijala:

 

• fizička svojstva i karakteristike ambalaže moraju izdržati određeni broj obrtanja, u normalnim predviđenim uslovima korišćenja,
• mogućnost prerade upotrebljenih ambalažnih materijala na način da se udovolji zdravstvenim i sigurnosnim uslovima,
• ispunjavanje zahteva koji se posebno odnose na ambalažu koja se može obnoviti kad se ta ambalaža više ne može ponovno koristiti i tako postaje otpad,
• bio-razgradiva ambalaža. Bio-razgradivi ambalažni otpad mora biti takve prirode da može podneti fizičko, hemijsko, termalno ili biološko razlaganje tako da se najveći deo materijala od koga je sačinjena na kraju rastavlja na ugljen dioksid, biomasu i vodu.

 

 

I u našoj državi je u proceduri donošenja Zakon o postupanju sa ambalažnim otpadom. Ovim zakonom će se objediniti svi propisi vezani za uslove kvaliteta ambalažnih materijala sa ekološkog aspekta, i uskladiti sa odgovarajućim propisima Evropske Unije.

(izvor: www.tehnologijahrane.com)

 

VAŽNE INFORMACIJE VEZANE ZA PACKTECH EXPO BALKAN

 

Satnica Sajma

09:00 AM-06:00 PM

Posetioci:

8000

Izlagači:

210

Učestalost održavanja manifestacije

Dva puta godišnje

Osnovan:

2013. godine

 

Prošla izdanja:

April 26 – 28, 2018.

Mart 07 – 09, 2018.

Septembar 13 – 15, 2017.

Septembar 28 – Octobar 01, 2016.

Septembar 16 – 19, 2015.

 

Kontakt informacije:

Trade Show Contact
Display e-mail address
www.alexpo.co.rs

Local time:
16:08 h (UTC +1)

 

Organizatori Sajma

A&L Expo Ltd.
Vladimira Popovica 6
11070 Belgrade, Serbia
Tel: +381 (0)11 3111685
Fax: +381 (0)11 3114123
Display e-mail address
www.alexpo.co.rs