Institucija narodne ustanove predstavlja srž kulture svakog naroda, njeno srce, dušu i istoriju, blago i najvažnijeg ambasadora svake zemlje. Bilo da je u pitanju Narodni muzej, Narodno pozorište, Narodna biblioteka, ono što se čuva u tim zidinama bitno je. Jednostavno je bitno za svakog pojedinca, otišao ikad da to vidi i poseti ili ne.
A kao što je otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu pokazalo – željni smo.
Željni smo mi koji u Beogradu živimo, ali i naši brojni turisti i gosti koji u njega dolaze i borave u apartmanima u Beogradu kraće ili duže. Ljudi su željni ilustracije kolektivne kulture, umetnosti i onoga što je vremeno sakupljeno. U redovima se na otvaranju čekalo i po dva sata, ali šta je to ako uzmemo u obzir činjenicu da se čekalo i 15 godina.

Dočekali smo.

 

Nakon otvaranja u četvrtak 28.6.2018. uveče posle 15 godina rekonstrukcije, Muzej je bio otvoren 24 sata u kontinuitetu.

 

Postavke u Narodnom muzeju u Beogradu

 

Nova stalna postavka muzeja obuhvata ogromni hronološki opseg od dalekog paleolita sve do umetnosti 20. veka.

Organizovana na tri nivoa reprezentativnog zdanja, postavka će biti raspoređena na 5000m² izložbenog prostora. Predstavljajući čitav fond Narodnog muzeja, pažljivo odabrani eksponati, kao i postavka u celini će svedočiti o prošlosti i umetnosti.

Praistorija, Antika, stari vek i Novi vek su postavke koje očekuju sve posetioce.

Aktuelna muzejska postavka i programi biće prilagođeni svim generacijama, a sa posebnom pažnjom će se kreirati programi za mladu muzejsku publiku koja tek počinje da se interesuje za institucije kulture, najavljeno je ranije iz Muzeja.

 

Zbirke Narodnog muzeja u Beogradu

 

Zbirke Muzeja imaju preko 400.000 najreprezentativnijih i vrhunskih arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta- najznačajnijih svedočanstva za poznavanje arheologije i istorije umetnosti, koja predstavljaju razvoj i civilizacijske promene na području današnje Srbije i najbližeg okruženja, od praistorijskih vremena do poznog srednjeg veka, kao i ključne umetničke pravce i stilove, vrhunske umetničke domete u nacionalnoj i evropskoj umetnosti od srednjovekovnog perioda do savremenog stvaralaštva.

 

 

Zbirke Narodnog muzeja su organizovane u četiri odeljenja:

 

• odeljenje za arheologiju
• odeljenje za srednji vek
• odeljenje za noviju umetnost
• odeljenje za numizmatiku

Među eksponatima izdvajaju se:

 

• Lepenski Vir (7. milenijum p. n. e.)
• Vinčanske statue (6-5. milenijum p. n. e.)
• Dupljajska kolica (16-13. vek p. n. e.)
• Beogradska mumija (2. milenijum p. n. e.)
• zlatne maske iz Trebeništa (6. vek p. n. e.)
• ostava iz Jabučja (1. vek n. e.)
• Beogradska kameja (4. vek)
• Miroslavljevo jevanđelje (12. vek)
• novac kralja Radoslava (13. vek)
• srednjovekovne ikone i freske
• zdela iz Vraćevšnice (17. vek)
• slike Paje Jovanovića (19. vek)
• slike Nadežde Petrović (20. vek)
• slike Save Šumanovića (20. vek)
• skulpture Ivana Meštrovića (20. vek)

(izvor: Wikipedia)

 

Istorijat Narodnog muzeja u Beogradu

 

Zgrada u kojoj je Narodni muzej je podignuta 1903. godine prema projektu Nikole Nestorovića i Andre Stevanovića, dograđena 1930. godine, a rekonstruisana posle Drugog svetskog rata i još jednom 1960-ih godina.

Ukazom Ministra prosvete Jovana Sterije Popovića, 10. maja 1844. godine osnovan je Narodni muzej pod imenom Muzeum serbski. Pre njenog podizanja na ovom mestu bila je čuvena beogradska kafana „Dardaneli“ u kojoj je odsedala kulturna i umetnička elita tog doba. Rušenjem stare kafane ujedno je započeta transformacija Trga Republike.

 

Sadašnja zgrada muzeja podignuta je 1903. godine za Upravu fondova, u koju se kasnije uselila Hipotekarna banka, jedne od najstarijih bankarskih ustanova u Beogradu. Ova zgrada je, od 1952. godine, kuća Narodnog muzeja u Beogradu. Realizovana je prema projektu arhitekata Andre Stevanovića i Nikole Nestorovića posle konkursa na kojem su dobili prvu nagradu. Na ovoj zgradi je za fundiranje temelja prvi put upotrebljen izvestan oblik armiranog betona. Zapravo, prilikom prvih radova naišlo se na razne jame, bunare i podrume zbog blizine nekadašnje Stambol kapije.

U sastavu Narodnog muzeja su i Galerija fresaka, Vukov i Dositejev muzej i Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića. Najveća vrednost koja se čuva u Narodnom muzeju je Miroslavljevo jevanđelje – najstariji i najdragoceniji ćirilički rukopis, nastao oko 1190.

 

Otvaranje Narodnog muzeja u Beogradu

 

Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je da je Srbija društvo koje ceni stvaralaštvo i kreativnost i da ulaganje u Narodni muzej nije kraj ulaganja Vlade Srbije u kulturu.

„Mi naše poslove koje započinjemo završavamo. Narodnom muzeju treba da se vraćamo i da ga zajedno čuvamo i u njega ulažemo. Danas Narodni muzej vraćamo našem narodu“, rekla je Brnabić i dodala da muzej treba da služi mladima i da je njima posvećen veliki broj programa i da su „muzeji vazni, jer spajaju pretke i potomke, mladima daju inspiraciju za ono što mogu stvoriti“.

„Dve najznačajnije ustanove kulture u Srbiji bile su zatvorene i zapuštene i simbol vremena političara koji su muzeje zatvarali, a kulturu zaposltavljali. To je sada iza nas“, rekla je Brnabić.

 

Premijerka je rekla da će Srbija ponovo postati centar umetničkog sveta i da svi treba da budu ponosni na „vraćanje kulture u fokus“.

 

 

„Mi moramo jedni druge da podržavamo, da pokažemo i sebi i svetu ko smo – autentična kreativna i misleća nacija. Nardoni muzej je srž naše kulturne tradicije“, rekla je Brnabić.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da Narodni muzej kreće u novi život i da će biti „putokaz u burama ovog ili budućeg vremena“.

On je ocenio da je kultura Srbije sticajem nesrećnih okolnosti „kultura diskontinuiteta“, ali da je primala i davala uticaje, da je jasno definisana i formatirana, kreativna i vitalna i da Srbija ima razloge da se njome ponosi.

„Ulaganje u kulturu je ulaganje u jednu drzavu. Narednih nekiliko godina naši ciljevi su izgradnja Muzeja Grada Beograda, zavrsetak hrama Svetog Save, rekonstrukcija pozorišta u Vranju. U septembru otvaramo Srpski kulturni centar u Pekingu. Srpski jezik ponovo će zažuboriti u svetskim centrima“, rekao je Vukosavljević.

On je rekao i da su ulaganja u kulturu u Srbiji ispod jedan odsto, koliko preporučuje Unesko, a da je kultura „beton koji se uliva u temelje jednog društva“.   „Kultura je naša hrana i naš život“, rekao je Vukosavljević.

Direktorka Muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da je zadatak ostvaren i u celosti obnovljena „najstarija i inajznačajnija institucija Srbije“.

„Muzej dobija novi vizuelni idnetitet. Ovaj projekat bilo je moguće ostvariti zahvaljujući kontinuitetu zato iznova zahvaljujemo predsedniku Srbije. Bez zajedničkih napora Muzej ne bi mogao sa bude svečano otvoren“, rekla je Borić Brešković.

Otvaranju su prisustvovali predstavnici verskih zajednica i diplomatskog kora, kao i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević, ministarke pravde, evropskih integracija i građevinarstva, Nela Kuburović, Jadranka Joksimović i zorana Mihajlović, kao i ministri unutrašnjih poslova, rada i energetike, Nebojša Stefanović, Zoran Đorđević i Aleksandar Antić.

(izvor: N1: http://rs.n1info.com)

Od ponedeljka će ulaz biti naplaćivan, a Muzej će raditi utorkom, sredom, petkom i nedeljom od 10 do 18 sati, četvrtkom i subotom od podne do 20 sati. Pojedinačne ulaznice koštaće 300 dinara, grupne posete mogu da računaju na popust, dok će svake nedelje ulaz biti besplatan.

Radujemo se što će gosti apartmana Belano, bilo da dolaze i traže dnevni odmor, smeštaj na dan ili dva ili ostaju duže, pored najboljih restorana u Beogradu, noćnog provoda i sporta u Beogradu imati priliku da svoju posetu obogate i kulturnim utiscima iz ovog važnog nacionalnog muzeja.

Dobrodošli u Beograd!

Vaš Belano