Na Beogradskom sajmu će se od 03. do 07. aprila održati 23. Međunarodni sajam hortikulture – Beoplantfair, zatim 21. Izlozba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode“ i 6. Izložba baštenskih i parskovskih mašina i prateće opreme – Motoplantexpo.

 

 

Hortikultura je jedna od najstarijih veština kojima se čovek okrenuo pokušavajući da pobedi uslove života i ne zavisi u tolikoj meri od okolnosti, koliko od rada, truda i sopstvenog napora. Element lepote je nedugo zatim postao još jedan aspekt bavljenja biljkama, tako da danas u svakom smislu veza ljudi i biljaka traje i predstavlja beskrajni izvor inspiracije. Od slikara, do cvećara, od ljudi koji istražuju lekovita svojstva biljaka i prirodna rešenja za najrazličitija stanja, do onih koji se biljkama bave kako bismo u njihovim plodovima ultimativno uživali baš svi.

Nekada su ljudi delili svoje domove, zajednički radili i ulagali u domaćinstvo, nekada je žetva ili plod bio rezultat zajedničkog rada, a danas, kada svako živi u svom smeštaju, kada porodice dele možda samo lift ili hol ispred svojih apartmana. Nekada su ljudi živeli oko potoka i u prirodi, u šumama, a sada je simbol najvećeg luksuza upravo stan u centru grada ili stan oko Knez Mihajlove, Skadarlije ili drugog obeležja Beograda.

 

 

Onda ne čudi što je i Međunarodni sajam hortikulture, smešten nedaleko od centra, prozvan – „Bašta u srcu grada“. Ovo je zvanični sinonim za Međunarodni sajam hortikulture – Beoplantfair. Ovaj događaj odiše šarmom donoseći mirisne i šarene note u vazduh Beogradskog sajma. Pored toga, Beoplant tradicionalno  obogaćuju dve velike tematske izložbe – Izložba lekovitog bilja i preparata od meda „Darovi prirode“, kao i  Izložba baštenskih i parkovskih mašina Motoplantexpo.

 

 

Izlagači na Međunarodnom sajmu hortikulture iz zemlje i inostranstva predstavljaju sve oblasti hortikulture – uzgajanje cveća i cvetnog materijala, proizvodnju sadnica i semenskog materijala, voćarstvo, vinogradarstvo, pčelarstvo, gajenje lekovitog bilja, uzgoj i održavanje zelenih površina, pejzažnu arhitekturu.

 

Šta je zapravo hortikultura?

 

Danas hortikultura može da se definiše kao grana poljoprivrede koja se bavi intenzivnim gajenjem biljaka koje ljudi koriste za ishranu, medicinske potrebe ili zbog njihove estetske vrednosti. Aktivnosti su obično podeljene u zavisnosti od vrste proizvoda i primene. Proizvodnja jestivih biljaka (utilitarna hortikultura) pripada voćarstvu i povrtarstvu, a proizvodnja ukrasnih (ornamentalna hortikultura) cvećarstvu (cvetno i lisnodekorativne zeljaste biljke) i pejzažnoj hortikulturi (drveće, žbunje i pokrivači tla). Ovi termini nisu međusobno isključivi: mnoge jestive biljke (jabuke) koriste se i kao ukrasne, a mnoge biljke svrstane u dekorativne (bulke) imaju vrednost za farmaciju.

 

 

Šta obuhvata hortikultura?

 

• Prema nekim izvorima hortikultura u okviru dve glavne sekcije obuhvata osam oblasti proučavanja:
• Arborikulturu koja se bavi izborom, sadnjom, negom i uklanjanjem drvenastih vrsta (drveća, žbunja i puzavica).
• Cvećarstvo obuhvata proizvodnju i marketing cvetnih vrsta.
• Pejzažna hortikultura uključuje proizvodnju i marketing i održavanje biljaka za predeo.
• Povrtarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom povrća.
• Voćarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom voća.
• Vinogradarstvo se bavi proizvodnjom i marketingom vinove loze.
• Enologija uključuje sve aspekte vinarstva i tržišta vina.
• Postharvest fiziologija bavi se održavanjem kvaliteta i sprečavanjem propadanja hortikulturnih produkata.

 

Ukoliko želite da budete izlagač na Međunarodnom sajmu hortikulture, možete se prijaviti na sledećim linkovima.

Putem ovog linka se možete prijaviti za učešće na Beoplant Fair-u: http://sajam.rs/wp-content/uploads/prijave_hortikultura_2018_srp.pdf

Putem ovog linka se možete prijaviti za učešće na Motoplantexpo: http://sajam.rs/wp-content/uploads/prijave_motoplantexpo_2018_srp.pdf