Hematologija je subspecijalistička grana interne medicine koja se bavi proučavanjem bolesti krvi, krvotvornih organa i limfnog sistema. Postoje dve vrste bolesti u hematologiji – benigne i maligne. Najčešće benigne bolesti su anemija, leukopenija, poremećaji broja trombocita, poremećaji zgrušavanja krvi i uvećanje limfnih čvorova. Maligne bolesti su limfomi, leukemije i policitmija vera.

Simptomi bolesti krvi i krvotvornih organa su različiti i zavise od vrste bolesti. Simptomi mogu uključivati slabost, malaksalost, bledu kožu i sluzokožu, lupanje i preskakanje srca, sklonost ka krvarenju, produženo krvarenje nakon povrede, sklonost ka pojavi modrica po koži, česte ponavljane infekcije, povišenu temperaturu, uvećanje limfnih čvorova i dr.

Pregled hematologa je potpuno bezbolan i neinvazivan i sastoji se od detaljnog uzimanja anamneze i fizikalnog pregleda, te laboratorijskih ispitivanja. Ukoliko je potrebno, hematolog će preporučiti i dodatna ispitivanja. Na osnovu svega navedenog,lekar će postaviti dijagnozu i preporučiti adekvatno lečenje bolesti.

Ukoliko su vam potrebni pregledi kod lekara čija je specijalizacija upravo hematologija a ne znate kome da se obratite, odgovor ćete pronaći na platformi Hipokratija. Na jednom mestu ćete pronaći bazu od preko dve hiljade zdravstvenih ustanova iz cele zemlje. Ono što je još važnije, tu su i iskustva koja su drugi pacijenti imali prilikom lečenja kao i ocene koje su oni ostavili lekarima. Platforma vam omogućava da pogledate i profile lekara i tako se detaljnije upoznajete sa njihovim specijalizacijama. Pored toga, tu su i podaci poput adrese, kontakt telefona i mejla, a na vama je samo da zakažete termin pregleda.

Anemija – bolest koja pogađa skoro trećinu svetske populacije

Anemija je globalni zdravstveni problem koji se tiče više od 10% svetske populacije, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije. Trećina žena u svetu i više od 40% trudnica i dece mlađe od pet godina pati od anemije. Postoji veliki broj simptoma koji mogu da ukažu na prisustvo anemije, a među njima su umor, pojačano zamaranje pri uobičajenim aktivnostima, ubrzano lupanje srca, osećaj slabosti, malaksalost, nesvestica, vrtoglavica, bledilo, glavobolja, kratak dah, mučnina, bolovi u grudnom košu, hladne šake i stopala, opadanje kose, slaba koncentracija i modrice.

Lečenje anemije zavisi od vrste, uzroka i težine malokrvnosti, a cilj je povećanje količine kiseonika u krvi, što se postiže povećanjem nivoa hemoglobina. Tretman se može sastojati od promena u stilu života i navika u ishrani, nadoknade gvožđa preparatima, nadoknade vitamina B12 ili folne kiseline, transfuzije koncentrovanih eritrocita ili lečenja osnovnog uzroka anemije.

S obzirom na to da simptomi anemije mogu biti nespecifični i zanemareni usled svakodnevnih obaveza, važno je da se svako ko oseća bilo koji od ovih simptoma obrati lekaru radi dijagnostikovanja i lečenja anemije. Upravo zato preporučuju se redovne preventivni pregledi, posebno kod osoba koje spadaju u rizične grupe.

Leukemija

Leukemija je maligna bolest koštane srži koja utiče na stvaranje ćelija krvi. Pacijenti opisuju ovu bolest kao tihi ubica, jer dolazi neprimetno i brzo dovodi do velikog umora, modrica koje ne prolaze, krvarenja iz desni, hemoroida i materice, povišene temperature i infekcija. Oko 10% svih malignih bolesti su leukemije, a najčešće su zastupljene kod odraslih osoba između 65 i 74 godina i češće se javljaju kod muškaraca nego kod žena.

Prema poreklu i zrelosti ćelija, leukemija se deli u četiri grupe: akutna limfoblastna leukemija (ALL), akutna mijeloidna leukemija (AML), hronična limfocitna leukemija (HLL) i hronična mijeloidna leukemija (HML). Akutna leukemija (AL) se javlja iznenada, napreduje brzo i može biti uzrokovana faktorima spoljašnje sredine, jonizujućim zračenjem, hemikalijama, prethodnom primenom citostatika ili virusima.

Hronične leukemije se razvijaju postepeno i odlikuje ih prisustvo zrelih nenormalnih leukocita. Iako nauka nema objašnjenje zašto se kod nekih osoba razvija hronični, a kod drugih akutni oblik ove bolesti, ima dokaza da na nastanak leukemije utiču faktori iz okruženja i genetske predispozicije.

Limfomi

Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistemu koji je važan deo imunološkog sistema i ima zadatak da pomaže u borbi protiv bolesti i infekcija. Limfni sistem se sastoji od mreže tankih cevčica-limfnih sudova koje se granaju po celom telu i malih čvorića veličine zrna pasulja koje nazivamo limfnim žlezdama. Postoje dve velike grupe limfoma, Hodgkinov limfom i Non Hodgkinski limfomi.

Oko 11% bolesnika oboljeva od Hodžkinove bolesti dok preostali veći broj pacijenata boluje od Non Hodgkinskih limfoma. Uzroci limfoma nisu u potpunosti poznati, ali neki virusi i drugi faktori, kao što je radioaktivno zračenje i organski rastvarači, mogu izazvati genetsko oštećenje limfocita, što ih pretvara u maligne limfne ćelije. Najtipičniji znak limfoma je uvećanje limfnih žlezda, ali nije svaka limfadenopatija znak limfoma. Ukoliko se limfadenopatija ne može objasniti skorašnjim ili još uvek aktivnim virusnim, bakterijskim oboljenjem, obližnjim gnojnim procesom, treba razmotriti i prisustvo drugih simptoma kao što su zamor koji se ne može objasniti premorom.