Budi informisana: Ključne informacije o različitim vrstama kolposkopskih nalaza
Sve kolposkopske slike možemo da podelimo na: normalan kolposkopski nalaz, abnormalan kolposkopski nalaz, kolposkopski suspektan invazivni karcinom, nezadovoljavajući kolposkopski nalaz, raznovrsni kolposkopski nalaz.
Šta je normalan kolposkopski nalaz?
U normalan kolposkopski nalaz spadaju: skvamozan epitel, cilindričan epitel (ektopija) i transformaciona zona.
Šta je abnormalni kolposki nalaz?
Abnormalan kolposkopski nalaz predstavljaju: leukoplakija, mozaik, punktacija, AW polja, jod negativna polja, atipična vakularizacija.
2. Abnormalni kolposkopski nalazi su:
Mozaik
Ova promena označava zarišno prisustvo svetlih poligonalnih polja međusobno odvojenih tankim crvenim linijama (mreža sitnih kapilara koji formiraju sliku saćastog polja). Slika mozaika nastaje nakon urastanja atipičnih ćelija u dublje slojeve, pri čemu epitel penetrira “kao otisak stopala u snegu” u vezivno tkivo strome.
Punktacije
Ova kolposkopska slika predstavlja žarišno prisustvo finih crvenih tačkica na površini pločasto-slojevitog epitela. Karakteristična slika nastaje usled tankog epitelnog sloja i mnogobrojnih papila vezivnog tkiva koje sadrže kapilare koji se pružaju gotovo do same površine epitela. Slika nastaje nakon odbacivanja orožalih slojeva kod leukoplakije, pri čemu ostaju vidljive papile sa kapilarima.
Aceto white
Ovo je promena kod koje je epitel unutar TZ zadebljan, lagano izdignut, uz izrazito pozitivnu reakciju na sirćetnu kiselinu (aceto white epitel unutar TZ) – nakon premazivanja grlića materice 3-5% sirćetnom kiselinom prikazuju se podrucja sa ćelijama visoke gustine jedara. Iako se to može dogoditi i u slučajevima nezrele metaplazije. Generalno govoreći što je aceto white promena “intenzivnija”, to je bolje uočljiva. U isto vreme, ako je aceto white polje perzistentnije, to se očekuje intraepitelna lezija većeg gradusa. Schillerova proba je negativna.
Jod negativni epitel
Nakon premazivanja grlića materice Lugolovom rastvorom zreli pločasto-slojeviti epitel koji sadrzi glikogen boji se intenzivnom smeđom bojom. Jod negativna područja mogu predstavljati nezrelu metaplaziju, ćelije inficirane HPV-om ili stanja hipestrogenemije (atrofija).
Atipični krvni sudovi
Predstavljaju promenjene krvne sudove koji su nepravilnog oblika, krivudav i zavijen i poput vadičepa ili ukosnice. Cesto su pratilac abnormalnih promena na epitelu iznad kojeg se nalaze.
Neravna površina, erozija, ulceracija
Nalaz rane ili ulcusa grlića materice gotovo uvek upućuje na karcinomatoznu etiologiju, kao i gusta aceto white promena, prostrana nepravilna punktacija, mozaik i atipični krvni sudovi.
Šta je nezadovoljavajući kolposkopski nalaz?
Nezadovoljavajuci kolposkopski nalaz opisujemo u slučaju kada se ne može prikazati skvamokolumnarna granica (izvorni skvamokolumnarni spoj). Kolposkopski nalaz je nezadovoljavajući takođe kod povreda, upalnog procesa ili atrofičnih promena grlića materice, kao i u slučaju kada cerviks iz nekih razloga nije moguće videti.
Vrste mešovitih, raznolikih kolposkopskih nalaza?
Keratoza (leukoplakija) označava prisustvo bele mrlje na površini grlica materice, vagine ili stidnice. Radi se o površinskom orožavanju epitela koji normalno ne orožava, a nakupina orožalih slojeva je pri kolposkopiji vidljiva kao bela mrlja. Kod leukoplakije izostaje primanje boje pri Schillerovoj, odnosno grlić se ne boji u tamno smeđu boju. Razlog je nedostatak ćelijskih slojeva koji sadrže glikogen i njihova zamena parakeratotičnim ćelijama. Zatim erozija, zapaljenje, atrofija, deciduoza kao i polipi spadaju u mešovite nalaze.
CIN promene na grliću materice
Zašto je važna cervikalna intraepitelna neoplazija?
Cervikalna intraepitelna neoplazija (CIN) predstavlja premalignu promenu na donjim genitalnim organima, kojoj se danas posvećuje najveća moguća pažnja. Razlozi za to su što je maligna bolest cerviksa jedna od najčešćih lokalizacija malignog procesa u organizmu žene i što njenom nastanku uvek prethodi postojanje intraepitelne neoplazije.
Podela cervikalne intrapepitelne neoplazije?
Po najnovijoj nomenklaturi ove promene se dele u dve grupe. Prvu čine skvamozne intraepitelne Iezije niskog gradusa (LSIL), u koju spadaju condilomata plana i CIN I, a drugu skvamozne intraepitelne lezije visokog gradusa (HSIL), u koju spadaju CIN 2 i CIN 3. Ova podela je značajna zbog terapijskog pristupa ovim promenama.
Kako se postavlja dijagnoza cervikalne intraepitelne neoplazije?
Uz kolposkopiju je od najvećeg značaja u detekciji CIN, metoda citodijagnostike. Te dve tehnike čine osnovu cervikalnog skrininga, tj. organizovane borbe protiv maligne bolesti cerviksa, na bazi periodičnih kontrolnih pregleda.
Osnovni faktor u nastanku CIN?
Danas se smatra da je infekcija cerviksa nekim od HPV tipova, osnovni faktor u nastanku CIN, pri čemu se ne zapostavlja ni uloga kokarcinogena. Poznati su i segmenti viralnog genoma (Eg i E7) koji dovode do muta-geneze ćelije domaćina. Kako su HPV seksualno prenosivi agensi, moguće je definisati faktore rizika, a time i mere profilakse za nastanak CIN. Evolucija bolesti je višegodišnja, što daje mogućnost da se ona, iako je asimptomatska, metodama detekcije na kontrolnim pregledima, pravovremeno otkrije. Zavisno od stadijuma u kome je bolest otkrivena, pristupa se njenom tretmanu. Promene tipa LSIL, koje su HPV negativne, se samo prate. Ukoliko se u njima metodama DNA-hibridizacije otkriju onkogeni tipovi virusa (16,18, 31, 33, 35, 52), promenu je u cilju sprečavanja progresije bolesti potrebno ukloniti. To se postiže jednom od tzv. destruktivnih tehnika (laser-vaporizacija, hladna koagulacija, krioterapija i elektrokauterizacija). Ako HP nalaz pokaže postojanje promene iz grupe HSIL (CIN 2 i CIN 3), lečenje se sprovodi nekom od tehnika ekscizije (konizacija skalpelom, konizacija laserom, loop-dijatermija, histerektomija).