Svaka prestonica, pa i Beograd, pored činjenice da predstavlja administrativno-politički centar jedne države takođe predstavlja i centar kulturnog života. Magija umetnosti manifestuje se ne samo kroz brojne dogadjaje i aktivnosti koje se organizuju na lokalnom nivou, već i kroz brojne goste koji sa sobom donose energije dalekih zemalja i kultura, čineći sam Beograd bogatijim i lepšim.

Retko ko je toliko rado dočekivan kod nas kao umetnici iz Rusije, što se videlo na spektakularnom baletu ,,Krcko Oraščić na ledu“ u Sava Centru. Lepota ovog baleta na ledu, kombinacija scenografija, kostima, leda i klizanja, igre svetlima i besprekorne koreografije, ne samo što su prisutne posetioce ostavile bez daha, već i odvele u svet mašte i bajke, makar na tih par sati.

Desetine umetnika i članova ekipe koje je Beograd rado dočekao i smestio u svoje apartmane i hotele, ugostio u svojim restoranima uz ono prepoznatljivo gostoprimstvo uz muziku Petra Iliča Čajkovskog plesalo je pod pahuljama, kao da je to najlakša stvar na svetu, a ne kao da iza toga stoje godine naporne vežbe. Ali umetnost negde uvek i jeste takva. Naizgled laka, a krvavo plaćena.

Takva je i lepota Beograda. Nekad gruba i iščašena, negde između beline pahulja i čađavih ulica, grafita na fasadama i zvukova sirena i gužve, manjka parkinga, ali nikada manjka ljubavi i energije.

Spektakularni BALET NA LEDU, „KRCKO ORAŠČIĆ“, u izvođenju Ruskog državnog baleta iz Sankt Peterburga osnovanog 1967. godine od strane izuzetnog koreografa Konstantina Bojarskog, naslednika tradicije škole klasičnog baleta iz Sankt Peterburga okupio je najbolja imena ovog miksa sporta i umetnosti. U Baletu na ledu su u različitim periodima učestvovali svetski i evropski prvaci u umetničkom klizanju, kao i olimpijski šampioni Ljudmila Belousova, Oleg Protopopov, Aleksej Ulanov, Ljudmila Smirnova.

Uz magične kostime, fenomenalne kombinacije okreta i skokova, individualne i grupne scene, nema sumnje da je led apsolutno stavljen na pijadestal umetnosti kao mžda manje tradicionalna, ali svakako zahvalna osnova jednog potunog katarzičnog doživljaja.

Nije onda ni čudo što je u poslednjih 5 godina balet na ledu uspešno izvođen na najbolјim scenama u USA, Kanadi, Holandiji, Nemačkoj, Kini, Španiji, Koreji, Grčkoj, Portugalu, Irskoj, Finskoj, Bugarskoj, Rumuniji, Austriji, Švajcarskoj, Južnoj Americi.

Potpuno jednako u ovom magičnom baletu na ledu uživaju i odrasli i deca, a praznični dani su takođe idealno vreme za ovaj performans a evo i zašto.

O baletu na ledu Krcko Oraščić

Krcko Oraščić (Ščelkunčik) je balet u dva čina, za koji su koreografiju originalno uradili Marius Petipa i Lev Ivanov, i to na muziku Petra Iliča Čajkovskog. Libreto baleta bazira se na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“, koju je napisao E.T.A. Hofman. Premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski Teatru (Mariinskiy Teatr) u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, koju je takođe napisao Čajkovski.

Balet na ledu „Krcko Oraščić“ se nije pokazao preterano uspešnim u početku. Međutim, početkom 20. veka, ponovo se javlja interesovanje publike za ovaj balet. Zašto baš oko Božića? Pa verovatno zato što se u to vreme dešava i radnja baleta.

Radnja prati razmaženog princa koji živi u velelepnom zamku i ima baš sve što mu srce želi. Njegov ujak Droslemer, inače čarobnjak, želi da nauči pameti ovog razmaženog momka. Igrajući se magičnim orasima, princ bezbrižno i neoprezno izjavljuje kako bi svet bio mnogo bolji ako bi svi bili igračke. Odjednom se on i cela njegova pratnja pretvaraju u igračke. Sada, dok je svita odsutna, zli kralj miševa pokušava da zauzme tron. Ujak Droslemer moli Klaru da mu pomogne da preokrene čini i spase kraljevstvo od tiranije. Kao i obično, ljubav spašava svet.

Kao i u ovoj priči, tako i svaki gost Beograda, svako ko u njemu makar jedno veče prespava u svom idealnom smeštaju, nađe sobu u hotelu, iznajmi apartman ili stan pa makar i na dan, ostavlja deo sebe, svoje duše i ostaje zauvek deo njega. Tako isto svaki taj gost Beograda ponese sa sobom do njega, kroz uspomene, iskustva, a pre svega kroz nasmejane i vedre ljude koji se pamte i o kojima se priča.

Kao naši umetnici koji su doneli ovu magiju baleta nosiće tako sa sobom upravo aplauze i iako kroz led kao umetnost, toplinu srca koja su ganuli.