Aerodrom ili vazdušna luka je uređena površina sa poletno-sletnim stazama, drugim površinama, objektima i postrojenjima koje su namenjene za smeštaj, vožnju, poletanje, sletanje vazduhoplova. Reč aerodrom je složenica, nastala od reči „aero“ koja je prefiks u složenici koja ima veze sa vazduhom, a „dromos“ je grčka reč čije je značenje put.

Prva asocijacija na reč aerodrom su avioni, uzletanje, sletanje, daleka putovanja.

Kada se u obzir uzmu statistički podaci avion je ujedno najbezdednije i najbrže prevozno sredstvo. U našoj zemlji postoji ukupno 39 aerodroma od kojih je samo 6 na listi aerodroma sa IATA (Interantional Air Transport Aviation) kodom. IATA izdaje troslovne oznake za aerodrome i dvoslovne oznake za avio kompanije.

Od ovih 6 aerdroma koji imaju IATA kod u našoj zemlji najveći je Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu. (IATA kod: BEG)

Istorija aerodroma „Nikola Tesla“

Prvi aerdorom u Srbiji nastao je 1910. godine i prostirao se na teritoriji današnje Vojnomedicinske akademije.

Prvi moderniji aerodrom počeo je sa radom 1923. godine, u Pančevu iako je potreba za modernijim aerodromom postojala mnogo ranije. Aerodrom je izgrađen u blizini Pančeva i prvi avion na aerodrom u Pančevu sleteo je 25. marta 1923., a zvanično 16. aprila 1923. otpočeo je poštanski i putnički aerodrom. Ovaj aerodrom upisan je u istoriju svetskog vazduhoplovstva jer je sa njega obavljen prvi noćni let, 2. septembra 1923. na relaciji Pariz – Carigrad. Manje je poznata činjenica da su letovi od Pariza do Carigrada trajali vremenski isto kao putovanje tadašnjim čuvenim „Orijent Express“ vozom i jedini način da avioni razdaljinu između ova dva grada pređu za kraće vreme bio je da lete, upravo, noću.

Zbog nepovoljne lokacije aerodroma u Pančevu izgrađen je međunardoni aerodrom Beograd, na livadi koja se zvala Dojno polje (današnji Airport city). Sa radom je počeo marta 1927. godine, a od februara naredne godine sa ovog aerodroma poleteli su avioni prve domaće avio kompanije – Aeroput. Aerodrom je imao 4 travnate poletno-sletne staze,izgrađena je pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.
Razvoj ovog aerodroma prekinut je kada je počeo Drugi Svetski rat tokom kog su ga koristili, a zatim i srušili Nemci 1944.

Aerodrom je nakon rata obnovljen i 1946. i izgrađena je nova zgrada za prijem putnika, a par godina kasnije je produžena i pista kako bi mogli na istu da sleću najmoderniji avioni tog doba. Pojavom mlaznih putničkih aviona bilo je potrebno produžiti poletno-setnu stazu za šta nije bilo prostora. Zbog toga aerodrom dobija svoju novu lokaciju, u Surčinu na kojoj je i dan danas, na 18 km od Beograda. Izgradnja je trajala od 1958. do 1962. i saobraćaj je pušten 28. aprila 1962.
Od tada pa do danas aerodrom se mnogo menjao i napredovao.

Aerodrom danas

Nakon dešavanja koja su pogodila naše prostore 90ih godina, zbog smanjenja i česte obustave vazdušnog saobraćaja, naš aerodrom je izgubio poziciju regionalnog čvorišta.
2003. počela je rekonstrukcija terminala 2 koji je izgrađen 1981. godine, pristanišne zgrade, poletno-sletne staze i izgradnja VIP salona.
Aerodrom od 2006. godine nosi sadašnji naziv, Nikola Tesla, u čast našeg najvećeg naučnika.

Kada su, napokon, ukinute vize za građane Srbije krajem novembra 2009. godine aerodrom je doživeo ekspanziju. Aerodrom Nikola Tesla postao je privlačniji  za sve veći broj avio kompanija, a dotadašnje kompanije koje su već saobraćale iz Beograda povećale su broj letova.
2010. godine naš aerodrom je dobio prestižnu nagradu „EuroAnnie“ u konkurenciji od 250 najvećih evropskih aerodroma za najveći broj novih avio kompanija u roku od godinu dana.

Dosta novca je uloženo u rekonstrukciju aerodroma. Kompletno su proširene i renovirane čekaonice, proširena je pristanišna platforma, rekonstruisana rulna staza, nabavljeno 6 avio mostova.

Terminali

Sa uvećavanjem broja putnika uloženo je u prilagođavanje komfora za putnike i posetioce aerodroma pa tako aerodrom Nikola Tesla ima 2 terminala, a kako bi boravak bio što prijatniji, i vreme brže prošlo na aerodormu se nalaze prodavnice, trafike, restorani, predstavništva turističkih agencija kao i avio-kompanija, pošta, banka, bankomati, menjačnice, rent-a-car agencije.

Na samo par minuta hoda od Terminala 2 nalazi se Muzej vazduhoplovstva, velika okrugla građevina koja podseća na pečruku, a  pored koje ste prošli  kada ste dolazili do aerodroma, a niste znali šta je u pitanju. Muzej je jedan od vodećih muzeja ovog tipa u svetu. Posetioci muzeja mogu da vide preko 50 letelica koje se nalaze u zgradi i dsetak koje se nalaze na platou oko zgrade.

Putovanje avionom zna da bude naporno ukoliko putujete na neku dalju destinaciju. Letovi mogu trajati po 10 i više sati, layoveri (layover je vreme između konekcija tj. 2 leta).  nekad budu kratki, a nekad mogu trajati koliko i jedan prekoookenaski let. Ukoliko tranzitirate kroz Beograd, a do sledećeg leta treba dugo da čekate, ili Vam je sledeći let narednog ili za par dana onda vam je potreban smeštaj u Beogradu.

Na našem aerodromu još uvek ne postoje mini hoteli ili kapsule za spavanje zato je pravo rešenje iznajmljivanje apartmana u Beogradu. Lokacija aerodroma i povezanost sa ostalim delovima grada je vrlo povoljna pa tako od aerodroma do centra grada možete stići mini busom, taksijem ili prevozom gradskog saobraćaja.

Na info pultu na Terminalu 2 možete dobiti sve informacije vezane za aerodrom i samo putovanje, a u baggage claim zoni se takođe nalazi info centar gde možete naručiti taksi po fiksnoj tarifi koju su odredile vlasti grada Beograda, samo je bitno da naglasite na koju lokaciju u Beogradu idete kako bi dobili vaučer. U slučaju da Vam ove tri opcije prevoza ne odgovaraju i da želite da Vaš dolazak na željenu adresu bude udobniji u tom slučaju prilikom iznajmljivanja stana na dan možemo organizovati i transfer od/do aerodroma za Vas po simboličnoj sumi, a sa vrhunskom uslugom.

Korisna uputstva

Opšte je poznato da je vazduh u avionu suv, problemi sa sedenjem više sati u jednom položaju mogu izazvati usporen protok krvi, ukoliko već imate problema sa krvnim pritiskom veća je verovanoća daćete tokom leta biti pospani ili će vam se vrteti u glavi, a zujanje u ušima biće prourokovano usled promene vazdušnog pritiska. Svi ovi razlozi su i više nego dovoljni da odmorite, naspavate se i napunite baterije kod nas u apartmanima onoliko koliko vam to layover dozvoljava (par sati, dan, dva).

S obzirom da je aerodorm Nikola Tesla od pojedinih delova u Srbiji dosta udaljen, a većina letova je u ranim jutranjim ili kasnim večernjim satima idealno rešenje je iznajmljivanje stana na dan kako bi odmorili od puta koji ste prešli od vašeg doma do Beograda i nastavili odmorni dalje putovanje u svet sa našeg aerodroma.

Ukoliko avionom putuje vama neko blizak i želite da znate gde se nalazi u bilo kom momentu to možete saznati ovde.
Dovoljno je da znate broj leta, ukucate u search opciju, i u realnom vremenu znate gde se vama drage osobe nalaze.

Želimo vam vedro i mirno nebo i srećan put!
P.S. Ne zaboravite da, ako prvi put letite, obavezno žvaćete žvakaću gumu prilikom uzletanja kako bi izbegli pritisak u ušima, pijete dosta tečnosti, i s vremena na vreme protegnete noge J