Dvorski kompleks na Dedinju
Malo je domova sagrađenih u Beogradu tokom 19. i 20. veka koji su odoleli zubu vremena i burnim istorijskim događajima. Neki od tih malobrojnih su posle Drugog svetskog rata obnovljeni i pretvoreni u muzeje i javne državne objekte.
Aleksandar I Karađorđević je bio poslednji srpski vladar koji je sagradio dve rezidencije na padinama Topčidera – Stari i Beli dvor, oba različita po arhitektonskom stilu i oba odražavaju ukus vladara.
Pre bi se moglo reći da se uklapaju u raznovrstan graditeljski stil Beograda između dva rata.
Kako je i kada napravljen dvorski kompleks?
Posle ženidbe sa rumunskom princezom Marijom, kralj je želeo da sagradi, poput drugih vladara Evrope, letnjikovac nedaleko od centra grada. Izabrao je Dedinje i za radove zadužio arhitektu Živojina Nikolića. Projekat je napravljen 1925, a kompleks je završen 1934. godine.
Zaduženi za izradu enterijera, parkova i ikonografije crkve tj. kapele bili su ruski emigranti, umetnici i arhitekte. Među njima su najznačajnija imena: Nikola Krasnov (projektant, likovni umetnik i tvorac dekoracije), S. N. Smirnov i Viktor Lukomski.
Malo je pisanih podataka o ličnostima koji su radili na izgradnji. U Arhivu Jugoslavije se čuvaju podaci i dokumenti o planovima i računima, te je iz njih moguće saznati koje su građevinske firme Jugoslavije učestvovale u radu i šta je od materijala dopremljeno iz inostranstva. Aleksandar I Karađorđević je za vreme desetogodišnje vladavine razvio živu graditeljsku aktivnost širom Jugoslavije.
Jedan od velikih poduhvata je i dovršeni hram na Oplencu.
Celine dvorskog kompleksa na Dedinju
Kada se danas uđe u ovaj veliki prostor nailazimo prvo na zgradu dvorske žandarmerije i gardijsku kasarnu. Nedaleko je malena slamnata kuća u kojoj su boravili kraljevi sinovi dok su bili deca i odakle je kralj nadgledao radove na Dvoru.
Stari dvor
Stari dvor je zidan u srpsko-vizantijskom stilu, fasada je obložena belim mermerom sa Hvara od koga je sagrađena i kamena kolonada koja povezuje kameni objekat sa crkvom. Plastična dekoracija stubova, prozora i dovratnika na fasadi i enterijeru rađena je u plitkom reljefu zoomorfne i biljne ornamentike.
Nacrte za sve uradio je spomenuti umetnik, Nikola Krasnov.
Od 1929-1933. najviše pažnje posvetio je enterijeru i osmislio: ukrasne rešetke od kovanog gvožđa, izgled ormana, zavesa i dao rešenja za razna svetlosna tela – lampione, lustere fenjere.
Crkva
Projekat crkve je bio najsloženiji. Ideja je bila da se u čast porodičnog zaštitnika Sv. Andrije podigne zdanje koje će svojom arhitekturom verno dočarati tj. kopirati Milutinovu Kraljevu crkvu u Studenici.
Crkva ima pod od mermera, a osmougaono kube ukrašeno je lukovima. Ikonografski deo posla uradio je inženjer Smirnov tako što je naslikao životopis Sv. Andrije. Aleksandar I Karađorđević je čak iz Carigrada doneo autentične delove ikonostasa i dao da se pozlate.
Park
Parkovski prostor rađen je tokom 6 godina. Ovde se gaji na stotine biljnih vrsta. Ima retkih vrsta drveća poput sekvoje, španskog bora i javora. Staze kroz park su prelepo osmišljene
U parku je do Drugog svetskog rata stajala i veoma vredna Meštrovićeva skulptura – “Sfinga”.
Dokumenta kažu da je Meštrović za dvor uradio i bistu Kraljevića Marka u bronzi i dve vaze. Imanje oko Starog dvora je imalo dekorativnu ogradu sa kamenim stražarnicama sa kućicama za portire.
Beli dvor
Kralj je želeo da napravi i poseban objekat za svoja tri sina pa je dat predlog da se nova zgrada -Beli dvor, sagradi na tri sprata gde bi se nalazili apartmani za svakog kraljevića, soba za vaspitača i dva apartmana za goste.
U leto 1934. položen je kamen temeljac, ali nažalost, atentat na kralja Aleksandra u Marseju prekinuo je započete radove. Maloletni Kralj Petar II je postao novi gospodar Kraljevskog Dvora. Beli dvor je dovršio Knez namesnik Pavle od 1934. do 1937. koji je angažovao arhitektu Aleksandar Đorđevića.
Zgrada je sagrađena u klasicističkom stilu, sa Svečanim holom i nekoliko salona u stilu Luja XV i Luja XVI. Pet velikih apartmana nalazilo se na spratu, a u potkrovlju stanovi posluge.
Centralni hol i danas ukrašava divan portret Aleksandra Karađorđevića, delo slikara Paje Jovanovića.
U zgradi je postojala bogata Dvorska biblioteka sa tridesetak hiljada naslova, na nekoliko svetskih jezika koje je kralj kupovao u inostranstvu i dobijao na poklon. U bombardovanjima Beograda oba Dvora su oštećena. Njihova sudbina se još ne zna.
U međuvremenu kompleks i dalje prima posetioce iako je Dvor prilično ruiniran.
Stari konak. Zdanje na mestu današnjeg parka između Dvorova
Stari konak je naziv kuće koju je sagradio Stojan Simić na prostoru između današnjih ulica Kralja Milana i Dragoslava Jovanovića. Tačnije, kuća je bila na mestu današnjeg parka, između Starog i Novog dvora. Simić je, da podsetimo, bio predsednik Državnog saveta, bogati trgovac i kasnije jedan od vatrenih ustavobranitelja.
Istorijske podatke o Starom konaku smo potražili u „Godišnjaku grada Beograda“ u stručnom eseju Divne Đurić-Zamolo: „Stari konak“ u Beogradu.
O njegovom izgledu autorka je napravila rekonstrukciju soba i njihovih namena.
Prošetajmo se kroz ovo starinsko zdanje, a savetujemo vam da izaberete dan sa lepim vremenom i doživite lepotu ovih građevina i uživo! Ukoliko ostajete makar jednu noć u Beogradu, na raspolaganju su vam stanovi na dan na Slaviji, stanovi na Voždovcu i apartmani na Vračaru. Odavde se do dvorskog kompleksa stiže jako brzo.
Prva kuća među trskom
Tridesetih godina 19. veka ovaj prostor je bio močvaran, pun trske, malko uzdignut. Isušivanje terena i gradnja kuće gospodina Simića trajala je otprilike od 1839-1842. Trebalo je plac očistiti, iznivelisati te je baš zbog takvog terena ulaz za prvi sprat bio kroz glavni ulaz iz dvorišta.
Kad je kuća završena ispred nje je napravljen mali park.
Gospodin Simić je kratko u njoj boravio, već 1843. povukao se iz politike i kuću je morao da proda Srpskoj državi – plac je bio potreban za izgradnju Dvora kneza Aleksandra Karađorđevića. Knez se ubrzo uselio sa porodicom.
Stanari Starog konaka
Sve do 1904, kada je srušen, u njemu su boravili i svi ostali srpski vladari.
Posle atentata na Kneza Mihaila 1868. život u Konaku je zamro, sve do 1875. kada se u njega uselila kneginja Natalija. Putopisac Feliks Kanic piše: “Opustele prostorije su ponovo oživele. Bečki i pariski dekorateri doterali su njegov nameštaj i konak je bio pozornica vedrih svečanosti.“
Kasnije je i drugi kralj živeo u njemu, kralj Aleksandar Obrenović sa majkom Natalijom. On je zdanje prepravio – smanjio veličinu soba, napavio svoj radni kabinet, salu za primanje i balkon prema ulici.
„Stari konak“ spolja i iznutra
Najznačajniji podaci o eneterijeru i eksterijeru Starog konaka potiču iz davne 1896. godine. Naime, ugledni engleski novinar, Herbert Vivijen je tokom par meseci bio gost kod kralja i kraljice (u to vreme mladi kralj još nije ožbio oženjen). Natalija je živela u delu koji gleda prema Terazijama, a kralj u drugoj polovini konaka.
Novinar piše:
„Stari konak stoji na jednom uzvišenju, od puta odvojen pozlaćenom ogradom i uskom baštom. Na sredini je balkon gde Kralj i njegova divna majka Natalija sede i slušaju vojnu muziku, koja leti svira prema ulici, dva puta nedeljno. To je dugačka, niska, žuta građevina sa mnogo prozora i belim roletnama i sa kopljem sa zastavom u sredini. Niži sprat određen je za ostave i kancelarije, a sam dvor je na jednom spratu“.
Bašta je imala nekoliko objekata i divnu ogradu od ruža. Predivno uređene holandske leje na jednom, letnjikovac, igralište za kroket i kuglana na drugom kraju parka. Uza zid su zasađene jele i ruže, a kavez sa pticama postavljen na stubu u bašti.
Enterijer
U holu zdanja stajao je preparirani medved i skulpture orla i jelena od mermera. Zanimljivo da je u zdanju bilo nekoliko telefonskih aparata „sa kojima se moglo opštiti sve do Niša“.
Pisaći sto kraljeve radne sobe bio je uobičajenog oblika sa pisaćim priborom, mastionicom, nekoliko fotografija i srebrnim upijačem.
Na podu orijentalni ćilimi. Nameštaj jednostavan, zeleno zlatne boje, svedočio je o dobrom ukusu kralja. Postojala je i soba ministarskog zasedanja, a novinar Vivijen posebno opisuje istočnjačku salu.
“U toj sali, nalik muzeju, nalazili su se predmeti koje je kralj Milan sakupljao i donosio sa putovanja: čibuci, nargile, divani, orijetalne posude, indijski doboš, na zidovima sa najrazličitijim draperijama okačeno divno srebrno oružje, kremenjače, jatagani i ukrašene sablje. Na kaminu ukrasi od belog mermera neprocenjive vrednosti”.
Za desetak godina, koliko je u ovom dvoru stanovao, kralj Aleksandar organizovao je i nekoliko balova. Projekat Starog konaka nije sačuvan, a plan osnove zgrade nalazimo u knjizi Živana Živanovića „Politička istorija Srbije“. U ovoj zgradi je kralj Aleksandar Obrenović i ubijen, zajedno sa svojom ženom, kraljicom Dragom 11. juna 1903. godine.
Stari konak je porušen krajem iste godine, a u novom veku izgrađen je Novi dvor i Maršalat.
