Svake godine se veliki broj roditelja suočava sa pitanje upisa u škole i vrtiće u Beogradu.

Od odabira lokacije, do odluke da li ići u državnu ili privatnu predškolsku ustanovu, ono što je uvek muka jeste dobijanje željenog mesta. Liste čekanja, papirologija, problemi do kojih dolazi ako ste podstanar sa drugim boravištem, pitanja vakcinacije, pa onda tek ako upisujete u vrtić više od jednog deteta samo gomilaju zbunjenost vezanu za proceduru i verovatnoću da rešite ovo pitanje na najidealniji način i uštedite vreme i logistički organizujete svoj, ali pre svega život svog deteta, tj dece.

 

Dokumentacija za upis u vrtiće

Dokumentacija za upis ukoliko su oba roditelja zaposlena

Osim upitnika koji roditelji popunjavaju, potrebno je da se dostavi i dokumentacija za upis, i to:

• izvod iz matične knjige rođenih (može i fotokopija, bez obzira na datum izdavanja), kao i izvod za svu decu u porodici, ako imate više dece;
• potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu;
• potvrde da su oba roditelja u radnom odnosu. Potvrde moraju biti zvanične, sa jasno istaknutim nazivom radne organizacije, pečatom, datumom izdavanja i potpisom odgovorne osobe;
• za vlasnike preduzeća potrebna je fotokopija rešenja o upisu u registar.
• za one koji upisuju treće ili četvrto dete, potrebne su fotokopije izvoda za sve troje, odnosno četvoro dece.

Dokumentacija za upis ukoliko su roditelji studenti

• izvod iz matične knjige rođenih (može i fotokopija, bez obzira na datum izdavanja), kao i izvod za svu decu u porodici ukoliko imate više dece;
• potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu;
• potvrda za oba roditelja da su redovni studenti.

Dokumentacija za upis za nezaposlene roditelje

• izvod iz matične knjige rođenih (može i fotokopija, bez obzira na datum izdavanja), kao i izvod za svu decu u porodici ukoliko imate više dece;
• potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu;
• izvod iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dokumentacija za upis dece samohranih roditelja

• izvod iz matične knjige rođenih (može i fotokopija, bez obzira na datum izdavanja), kao i izvod za svu decu u porodici ukoliko imate više dece;
• potvrda Doma zdravlja da je dete sposobno za boravak u kolektivu;
• fotokopija presude o razvodu braka;
• odluka nadležnog organa o vršenju roditeljskog;
• izvod iz matične knjige rođenih za decu neutvrđenog očinstva;
• ako je jedan od roditelja preminuo, neophodno je priložiti umrlicu ili rešenje nadležnog organa o proglašenju nestalog lica za umrlo.

Prijavu za prijem u vrtić podnosi roditelj, odnosno, staratelj deteta na obrascu preuzetom u vrtiću.

Odluku o prijemu dece donosi centralna komisija koju je imenovao direktor ustanove.
Ukoliko postoje bilo kakvi specifični podaci o detetu (porodični status deteta, zdravstveni status ili specifični podaci o porodici), pozovite vrtić kako biste dobili detaljnije informacije o dokumentaciji koju prilažete prilikom prijave.

NAPOMENA: Dokumentacija koja je potrebna za upis u vrtić razlikuje se u zavisnosti od mesta smeštaja u Beogradu i od ustanove u koje se vaše dete upisuje. Pre nego što počnete da je prikupljate, proverite šta je tačno potrebno za vrtić u koji upisujete vaše dete.

 

Online upis dece u vrtić

Online upis dece u predškolske, moguć je za sve ustanove ustanove na teritoriji  Grada Beograda putem nacionalnog Portala eUprava (www.euprava.gov.rs ).

Uputstvo za slanje zahteva:

1. Otvorite sajt www.euprava.gov.rs

 

2. Kliknete na polje „prijava“u gornjem desnom uglu

 

3. Otvorite nalog ili se ulogujte na svoj profil

 

4. Odaberete uslugu „upis deteta u predškolsku ustanovu“

 

5. Odaberite željenu predškolsku ustanovu

 

6. Popunite formular ličnim podacima roditelja i deteta, te podacima vezanim za upis

 

7. Dobijate rezultate na osnovu unetih podataka, i ako je sve u redu, kliknete na „podnesi zahtev“

 

8. Stiže obaveštenje da je zahtev podnet, ali i mogućnost interakcije s vrtićem preko polja „upišite poruku“

 

DUPLO VIŠE DECE NEGO 2013.

Prethodnih godina je evidentna tendencija rasta broja zainteresovanih za mesto u vrtiću. Tako je 2013. prijavljeno 11.157 mališana, a 2017. ih je bilo čak 23.074.

Intenzivno se radi na otvaranju novih mesta kako bismo ovu godinu završili sa minimalnom listom čekanja, ukoliko bude moguće i bez nje. Ako sve bude išlo po planu, Beograd bi trebalo da dobije još oko 2.000 dodatnih mesta u vrtićima tokom ove godine kroz Mrežu škola, kroz adaptaciju prostora koji se za to mogu iskoristiti.

Prioritet pri upisu imaju deca iz društveno osetljivih grupa, deca zaposlenih roditelja i redovnih studenata, deca koja imaju status trećeg i svakog narednog deteta u primarnoj porodici i deca čija su braća ili sestre upisani u isti vrtić.

 

Priprema deteta za vrtić

Zakonski je regulisano da roditelj ima pravo da bira vrtić u koji će da upiše svoje dete. Obično je to vrtić koji je blizu njegovom mestu boravka ili poslu, da bi što brže mogao da dođe po mališana. Međutim, mnogi vrtići su namenski građeni, a dece ima mnogo više od postojećih kapaciteta, pa se dešava da veliki broj roditelja vodi dete tamo gde ima mesta, ili čekaju da se ukaže slobodno mesto u željenom vrtiću.

Bilo da deca u vrtić dolaze iz jaslica, ili direktno iz porodice, svako od njih prolazi kroz period adaptacije. Tu nema pravila, nekad se lakše uklope deca koja su došla iz porodica, a nekad se brže adaptiraju ona koja su prethodno pohađala jaslice. Svakako, to je stvar i dobre pripreme za vrtić, ali i genetike. Naime, neka deca su društvenija, brže sklapaju prijateljstva i lakše se uklapaju u novu sredinu, dok ima dece kod kojih to ide teže.

1. Iskrenost pre svega

Otežanija adaptacija se najčešće uočava kod dece kojoj roditelji ne govore istinu. Da bi mališana zadržali u vrtiću, zavaravaju ga time da će on samo malo da se poigra, a da će oni brzo doći po njega, ili da su u blizini i da ga gledaju. Takvo dete stalno iščekuje roditelje, pa ne može da uživa u igri. Stoga će više pomoći ako mu u toj situaciji mama kaže kako mora da ide na posao i da će doći po njega posle ručka, ili posle spavanja. Dete još nema pojma o vremenu, ali odlazak kući vezuje za doba dana nakon određenih aktivnosti u vrtiću.

2. Upoznavanje prostora

Naša sagovornica je istakla kako je važno da deca, pre nego što krenu u vrtić, upoznaju prostor u kome će da borave. Dobro će  doći i roditeljske priče o tome da je vrtić lepo mesto, u kome će dete naći mnogo drugara, gde će zajedno da uživaju u igri.

3. Roditeljski sastanak

Takođe, poželjno je da se pre mališanovog polaska u vrtić održi roditeljski sastanak, na kojem će se vaspitači upoznati sa njegovim navikama, a roditelji tako stiču poverenje u osobe kojima će da povere svoje dete na čuvanje i vaspitanje. 

4. Važno je ostati dosledan

Stručnjaci smatraju da je najteži zadatak svakog roditelja da ostane dosledan u vaspitanju svog deteta, odnosno da istraje u tome. Deca su radoznala, to su bića koja teško pristaju na: „Ne“, lako manipulišu postupcima starijih, naročito kada im se stalno udovoljava. Kao što odrasli reaguju na promenu sredine, tako i deca – kada pođu u vrtić, pokazuju reakciju na svoj način: plakanjem, ljutnjom, odbijanjem hrane ili društvenih aktivnosti, padom imuniteta… No, to nikako ne znači da roditelj treba da prestane da dovodi mališana u kolektiv. Deca se naviknu na vrtić samo ako redovno dolaze.

5. Pozitivan stav

Inače, kada roditelj ostavlja dete u kolektivu, ne sme da dozvoli sebi da bude nesiguran ili da pokazuje strah, jer dete to prepoznaje, pa će i samo da se tako ponaša. Jedino pozitivnim stavom, doslednošću i predstavljanjem stvari onakvim kakve jesu – roditelji pomažu deci da se lakše uklope u kolektiv.

6. Veza vrtića i kuće treba da postoji

Da bi se dete što bolje osećalo u novom okruženju, poželjno je da u vrtić ponese omiljenu igračku, jastuče, knjigu… Kako naglašava vaspitač Snežana Stanković, veza između kuće i vrtića treba da postoji. Dete je tada sigurnije i lakše se uklapa u kolektiv.

7. Izbor sopstvenog ritma

Iako se ritam vrtića i režim rada u njemu nije menjao poslednjih trideset i pet godina, danas je deci ipak dozvoljeno da pronađu neki svoj ritam dana. Na primer, u saradnji sa vaspitačem, roditelji mogu da procene da li je za njihovo dete bolje da prethodno doručkuje kod kuće, a onda dođe u vrtić bez tenzija i uključi se u ostatak aktivnosti.

Takođe, postoji mogućnost da roditelji u toku adaptacije jedan deo dana provedu zajedno sa detetom u vrtiću, ako procene da će to njihovom mališanu pomoći da se lakše privikne na novu sredinu – što ranije nije bilo moguće. To važi i za decu jaslenog uzrasta, i za trogodišnjake. Međutim, poželjno je da period zajedničkog boravka bude što kraći, kako se ostala deca ne bi pobunila i tražila svoje mame i tate.

– Saradnja vaspitača i roditelja ne treba da se svodi samo na: „Dobar dan, kako je moje dete jelo? Da li je spavalo?“, već zajednički treba da se bave detetom. Zbog toga se poslednjih godina sve više izlazi u susret dečjim potrebama, budući da se navike i ritam dana kod kuće i u vrtiću često ne podudaraju.

Dešava se i da kod deteta naiđe period kada, jednostavno, ne želi u vrtić, povuče se u sebe, ili se zasiti, ili mu se desi nešto što je za njega strašno, a uopšte ne mora da bude tako. Tada se uključuju roditelji.

 

Prvi dan u vrtiću 

* Negodovanje deteta je očekivano i normalno.
* Potrudite se da ga baš vi dovodite i odvodite.
* Ne odlazite bez pozdrava ili u žurbi, ali se ni ne zadržavajte previše u vrtiću.
* Dolazite u dogovoreno vreme po mališana.
* Dajte detetu dovoljno vremena da savlada svoj bol zbog «odvajanja».
* Provodite više vremena sa svojim detetom kod kuće u aktivnostima koje mu prijaju.
* Ako ne želi, ne insistirajte da vam priča o vrtiću. Ono što vas interesuje, možete da saznate kroz igru.
* Pokažite detetu da ga prihvatate i onda kada ono ne prihvata vrtić.
* Ukoliko se, pored svih napora da razumete i podržite dete, njegova patnja ne smanjuje, a to traje duže od mesec dana – ne oklevajte, potražite pomoć stručnjaka.

 

Prelazak iz jednog vrtića u drugi 

Naša sagovornica je istakla da prelazak deteta iz jaslica u vrtić ponekad ume da bude mač sa dve oštrice, jer se nikada ne zna na koji način će dete da odreaguje na novu promenu okruženja, bez obzira što je već bilo u kolektivu. Ipak je ono naviklo na svoje omiljene vaspitačice, drugare sa kojima je jelo, spavalo i  svakodnevno se igralo, a sada mora da se privikava na nešto novo.
Dobro je i olakšavajuće ako neki mališan, iz grupe u kojoj je dete bilo, takođe pređe u novi vrtić, ali ni to ne garantuje da će se dete odmah uklopiti. Ima dece koja zbog promene mesta boravka krenu u vrtić na drugom kraju grada, gde nikog ne poznaju, ali vrlo brzo nađu srodnu dušu. Nov prostor, igračke, nove osobe… mogu da budu inspirativni pojedinim mališanima, zbog čega se oni lako uklapaju.

 

A da li odabrati bake i deke umesto vrtića?

Sigurno je da je boravak u poznatom smeštaju i u poznatom kraju ono što je deci najbliže i najprihvatljivije. I voljeni ljudi kao što su baka i deka, pa makar živeli i u+u drugom kraju, značajno čine vreme daleko od roditelja prijatnijim.

Međutim koji su to još faktori koje treba uzeti u obzir?

Pedagog Jelena Holcer kaže za portal Yumama.rs:

“Ne postoji najbolji bebi-servis. Ono što je sigurno jeste da vaše dete u društvu sa bakom i dekom neće da bude gladno i da će, najverovatnije, biti mnogo maženo i paženo… Tako da, ukoliko je to dovoljno da zadovolji vaše ambicije, odnosno vaše kriterijume najboljeg bebi-servisa, onda on to i jeste.

Najveći nedostatak dugog boravljenja sa babama i dedama jeste nedovoljan broj vršnjaka sa kojima bi se dete igralo, takmičilo, učilo da se svađa i miri… Odnosno, niz socijalnih veština koje niko ne može da mu nadomesti osim vršnjaka. Sa druge strane, mnogi roditelji daju prednost bebi-servisima kao što su vrtić ili bebisiterka zbog toga što će detetu da ponude razne edukativne sadržaje, ili da utiču na njega da se lakše uklopi u vršnjačku grupu.”

Na kraju krajeva, vi ste glavni i odgovorni za vaše dete, vi ga najbolje poznajete, vi mu želite najbolje. Najbolji vrtić je onaj koji vam je praktičan a ispunjava vaše lične kriterijume i merila, odgovara vašem senzibilitetu, budžetu i potrebama deteta.
Period vrtića značajan je i važan. Svakako je jedan novi izazov. Ali nije ni prvi ni poslednji.
Možete vi to.
Samo polako i detaljno.

Nadamo se da smo vam pomogli ovim savetima, a za još više informacija o vaspitanju i uzgoju dece, dva portala koja smo naveli su odličan izbor.

Vaš Belano