Međunarodni filmski festival – FEST održava se svake godine u Beogradu i predstavlja jedan od događaja koji okuplja ljude iz čitavog sveta, eminentne stručnjake iz sveta kinematografije i poznate ličnosti.

Ove godine između 23. februara i 4. marta, na 46. FEST-u publiku očekuju brojni biseri kinematografije, kao i tradicionalni prateći programi.

Filmske sale su pune, bioskopske ulaznice praktično brzo rasprodate, a smeštajni kapaciteti i apartmani u Beogradu prepuni ljudi koji dolaze da predstave svoju umetnost, sebe ili podele svoje znanje i iskustvo sa kolegama i poštovaocima filma, sinteze svih umetnosti. Ovakvi festivali okupljaju ljude i u misiji promovisanja društvenih problema, izazova, jednako i drušveno angažovanih misli i dela, ali i u misiji da se gledaocima pruži dobar i kvalitetan, referentan izvor zabave.

Prvi FEST je održan između 8. i 16. januara 1971. pod sloganom „Hrabri novi svet“, u Domu sindikata. Festival je otvoren filmom „Meš“ Roberta Altmana. Tada je tokom prvog festivala na pet programa bilo prikazano ukupno 73 filma koje je videlo oko 105.000 gledalaca. Rekord u gledanosti, Fest je dostigao 1977. godine, kada je zabeleženo 252.332 gledaoca. Tokom devedesetihgodina festival upada u krizu, a 1997. je čak bio i prekinut u znak protesta protiv policijske intervencije na Brankovom mostu. 1993. i 1994. nije ni održan.

 

 

Ono što ga je krasilo svih proteklih godina jeste činjenica da je bio širom otvoren za sve kinematografije sveta, i za sve relevantne autore, ali i filmove koji se neće naći na bioskopskom repertoaru. Kolika je važnost FEST-a ogleda se i u činjenici da je beogradska publika – sa filmovima nekih od najvećih reditelja današnjice kao što su Teo Angelopulos, Bob Rafelson, Volker Šlendorf, Dejvid Kronenberg, Ken Rasel, Vim Venders, Kišlovski, Hercog imala priliku da se po prvi put sretne upravo na FEST-u.

Na prvom FEST-u su se našli filmovi kao što su ”Odiseja u svemiru” Stenlija Kubrika, ”Goli u sedlu” Denisa Hopera, pomenuti ”Meš” Roberta Altmana, filmovi Erika Romera, Luisa Bunjuela, Živojina Pavlovića.
Mnogi veliki svetski glumci i reditelji su bili gosti festivala, kao što su Marčelo Mastrojani, Harvi Kajtel, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Sofija Loren, Robert De Niro, Antonioni, Džoni Dep, Miloš Forman, Katrin Danev, Vim Venders, Abaz Kjarostami, Hana Šigula, prethodno pomenuti autori Rafelson, Šlendorf, Rasel.

Od svog nastanka FEST je uvek imao glavni i nekoliko pratećih programa, koji su svojim kvalitetom često prevazilazili naziv “prateći”. “Prateće” su bile i mnogobrojne publikacije, izložbe, simpozijumi koji su se održavali tokom festivala.

 

 

Do sada – FEST je imao oko četiri miliona gledalaca i skoro 4000 značajnih svetskih filmova – koji su na njemu imali jugoslovensku / srpsku a često i regionalnu premijeru.

 

TAKMIČARSKI PROGRAM 46. FEST-a

 

Ovogodišnji Glavni takmičarski program nudi 16 brižljivo odabranih filmova iz Mađarske, Danske, Irana, Kine, Argentine, Libana, Grčke, Hrvatske, SAD, Rusije, Italije, Švajcarske. Među njima su oni koji tretiraju goruće društvene i socijalne teme, ali i oni koji nam na izuzetan način približavaju ličnosti koje su svojim stvaralaštvom inspirisali generacije. Geneze sukoba podeljenih svetova, socijalizacija migranata ili samo naizgled sizifovsko suprotstavljanje znatno moćnijima, samo su neke od tema koje će obeležiti ovogodišnju glavnu takmičarsku selekciju.

Glavni takmičarski program 46. FEST-a čini 16 ostvarenja iz Mađarske, Danske, Irana, Kine, Argentine, Libana, Grčke, Hrvatske, SAD, Rusije, Italije i Švajcarske. Najbolji film iz ove selekcije poneće priznanje Beogradski pobednik, a biće dodeljene i nagrada žirija, nagrada za najbolju režiju, scenario, glavnu mušku ulogu, glavnu žensku ulogu kao i najbolji debi. O pobednicima će odlučivati internacionalni petočlani žiri kojim će predsedavati Milčo Mančevski, a u žiriju su još i Jovan Jovanović, Elma Tataragić, Mila Turajlić i Gordan Kičić.

 

 

U tradiciji programa Konfrontacije, koji je još na samom početku FEST-a oblikovao Makavejev, a nasledili programi Vidici Radoslava Zelenovića, Djavo u telu, Blagodeti prljavog i X files selektora Miroljuba Vučkovića, na FEST-u od pre četiri godine postoji i selekcija Granice. Osam subverzivnih i kontroverznih filmova, koji pomeraju granice u estetskom i tematskom smislu, našlo se u ovogodišnjoj selekciji. Tročlani žiri u sastavu Filip Feti Dautović, Zoran Janković i Đorđe Bajić odlučiće o najboljem filmu.

U konkurenciji su filmovi ,,Vraćen u život” Mateo Hila, Kurosavin ,,Pre nego što nestanemo”, brazilska satira ,,Klub ljudoždera”, ,,Divlji dečaci”, debitantski film francuskog reditelja Bertranda Mandikoa, ,,Tragom kostiju” poljske rediteljke Agnješke Holand, ,,Kupal”, iranskog reditelja Kazima Molajea koji će biti gost FEST-a.

Pored igranih, u ovoj selekciji se nalaze i dva dokumentarna filma. Nemački reditelj Rudiger Zuhsland, koji će biti gost FEST-a, u ostvarenju Hitlerov Holivud prikazuje uspon i pad nacističke Nemačke kroz kinematografiju Trećeg rajha.

 

U uznemirujućem i šokantnom dokumentu, film Đavolja sloboda istražuje fenomen „nestalih“ u Meksiku iz perspektive žrtvi i počinilaca varvarskih kidnapovanja, mučenja i ubistava. Reditelj Everado Gonzales ne suočava žrtve i zločince, već stavlja sve svoje junake u iste, bezbojne, dehumanizujuće maske, a ostavlja na publici da pripiše emociju bezizražajnim licima.

 

FEST I DOMAĆA KINEMATOGRAFIJA

Već četvrtu godinu za redom FEST nagrađuje najbolja ostvarenja i stvaraoce domaćeg filma. Ove godine u takmičarskom programu Srpski film našlo se pet premijernih ostvarenja koja će biti u trci za nagrade: najbolji film poneće nagradu Beogradski pobednik, biće dodeljena nagrada žirija, kao i nagrada za najbolju režiju, scenario, glavnu mušku ulogu, glavnu žensku ulogu i najbolji debi.

Petočlanim žirijem FEST-a će predsedavati reditelj Lordan Zafranović, a uz njega će o nagradama odlučivati i Dajman Kozole – slovenački reditelj, Katarina Radivojević – glumica, Miloš Timotijević – glumac i Alen Sinkauz – hrvatski kompozitor. U nastavku vam predstavljamo filmove iz ovogodišnje selekcije.

Film O BUBICAMA I HEROJIMA konačno će se naći pred publikom FEST-a čak sedam godina nakon završetka snimanja.  Režiju ovog dugo očekivanog ostvarenja potpisuje Petar Pašić, poznat po filmu „Mi nismo Anđeli 3“, a scenario uz reditelja potpisuju Nikola Pejaković i Dimitrije Vojnov. EDERLEZI RISING je naučno fantastični film smešten u socijalističku distopiju. Novi film Dejana Zečevića, IZGREDNICI, svetsku premijeru je imao na filmskom festivalu u Čikagu. Scenario potpisuje Đorđe Milosavljević, a glavne uloge tumače Marta Bjelica, Radovan Vujović i Mladen Sovilj. HORIZONTI su debitantski dugometražni film Svetislava Dragomirovića, koji je takođe autor scenarija. Svetska premijera održana je na 39. internacionalnom filmskom festivalu u Kairu. Ovaj film na jedinstven, metaforičan način, prikazuje propast čovečanstva kroz raspad jedne disfunkcionalne porodice obavijene lažima i prevarama. BANDITI U POTRAZI ZA MAMOM su takođe debitantski film mladog reditelja Koste Ristića, koji potpisuje i scenario.

 

 

Sa prošlogodišnjeg Berlinala stigli su nam filmovi Ana, ljubavi moja, Božija zemlja, Tragom kostiju, Fantastična žena i Zabava, a u FEST-ovom programu našla su se i tri uzbudljiva ostvarenja iz Glavne takmičarske selekcije ovogodišnjeg berlinskog festivala.

 

„Cilj celokupne umetnosti jeste da objasni samom umetniku i onima oko njega ono za šta čovek živi, šta je značenje njegovog postojanja.
Umetnost mora nositi čovekovu žudnju za idealnim, mora biti odraz njegovih čežnji.
Umetnost mora čoveku dati novu nadu.“

Ovako je govorio Tarkovski, a festival koji okuplja ovoliko ljudi na jednom mestu, osim kroz koncept medijacije i razmene umetničke kreativnosti ima za cilj i da, smeštajući u svoje apartmane i stanove u Beogradu u ovom slučaju, a poznato i u Berlinu, Veneciji i širom sveta, obezbedi pospešenje industrije, stvaranje kontakata i širenje mreža poznanstava.

Iz ovakvih kontakata i mešanja neretko ispliva i poneka kvalitetna saradnja i konačno- toliko željeni i potrebni kvalitet. Zato su festivalski filmovi garantovano nosioci poruka i podsetnici na izazove današnjice, vrednih primeraka kinematografije, kao i kompletnih umetničkih rezultata i time preporuka gledaocima sami po sebi.

Izvor: www.fest.rs