Taman kad smo se ponadali da vazduh u Beogradu, možda, malo postaje bolji i da je zagađenje vazduha zatvorena tema, tu su virusevi i epidemije zbog kojih su škole i vrtići u Beogradu na ivici zatvaranja.

O čemu se radi, koliko i u kojoj meri su izveštaji o zagađenju vazduha u Beogradu istiniti ili ne, u kojoj meri se ova pojava prepumpava, koliko treba da se brinu naši gosti apartmana u Beogradu, kao i šta možete da učinite kako biste se zaštitili, pokušaćemo da istražimo za vas.

Šta je izvor zagađenja u Beogradu?

Reklo bi se da i pored pritiska javnosti i konstantnih akcija nekako i dalje nema jasnog odgovora – ko su najveći zagađivači i zbog čega je kvalitet vazduha na jako niskom nivou u Srbiji?

Jedni navode to da je saobraćaj uzrok zagađenja vazduha u Beogradu, zatim se ističe to da nema dovoljno zelenih površina, ali i to da su problem neka industrijska postrojenja i individualna ložišta. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da najveći deo zagađenja vazduha u Srbiji dolazi od jednog izvora – termoenergetskih postrojenja.Rešenje za zagađenje vazduha je negde u vazduhu. O ironije.

Iako Agencija za zaštitu životne sredine svake godine objavljuje Izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji, i dalje trpimo velike probleme sa kvalitetom vazduha.

Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuje da je u 2018. godini na kvalitet vazduha u Srbiji najviše uticala koncentracija suspendovanih čestica РМ10. Ove suspendovane čestice su po sastavu smeša dima, čađi, prašine i kiseline uz teške metale poput olova, kadmijuma, nikla i arsena, a u pitanju su čestice prečnika manjeg od 10 mikrometara. Od svih polutanata, suspendovane čestice su u čak 77% slučajeva bile odgovorne za zagađenje vazduha. “Ostale zagađujuće materije su u daleko manjem procentu bile iznad dozvoljenih dnevnih vrednosti koncentracija”, navodi se u izveštaju Agencije.

Dozvoljena količina suspendovanih čestica РМ10 u vazduhu je 50 mikrograma po kubnom metru, a samo u Valjevu je bilo čak 170 dana u 2018. godini kada je u vazduhu bilo više od dozvoljene količine ovih čestica. Prekoračenja dozvoljene količine suspendovanih čestica РМ10 mnogo su češća u zimskim mesecima. Podaci Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju i ko je najviše odgovoran za emitovanje ovih čestica. Toplane snage manje od 50 MW i individualno grejanje učestvuju u ukupnoj emisiji suspendovanih čestica РМ10 sa oko 56,3%, a upotreba energije u industriji i industrijski procesi doprinose emisiji čestica sa 13,4%.

Izveštaji Svetske zdravstvene organizacije

Poslednji izveštaj o uticaju spoljašnjeg vazduha na zdravlje u Srbiji, koji je objavila Svestka zdravstvena organizacija u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine Srbije i Institutom zајаvnоzdrаvljеSrbiје „Dr Milan Jovanović Batut’’, procenjuje da je u 2016. godini izloženost zagađenom vazduhu u spoljašnjoj sredini uzrokovala 4,2 miliona prevremenih smrti širom sveta. Od tog broja, oko 6.592 smrtnih slučajeva i 131.183 izgubljenih godina života je posledica zagađenja vazduha u Srbiji.

Sistem za praćenje kvaliteta vazduha, kojim upravljaju zvanične institucije u Srbiji, pokazuje da koncentracija štetnih materija u vazduhu, posebno PM čestica, u gradovima redovno premašuje bezbednosne granice za kvalitet vazduha preporučene u smernicama Svetske zdravstvene organizacije. Visoke koncentracije štetnih materija u vazduhu povećavaju rizik od srčanih bolesti, raka pluća, respiratornih bolesti i moždanog udara.

Kako se zaštiti od zagađenja vazduha?

Iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut kažu da su naročito osetljiva mala deca, starije osobe i hronično oboleli od respiratornih i kardiovaskularnih oboljenja.

Na zagađenje utiču niske temperature, visoki vazdušni pritisak i uspostavljanje temperaturne inverzije do koje dolazi kad sloj hladnog vazduha iznad zemlje ne dozvoljava zagrejanom i zagađenom vazduhu da ode u atmosferu.

1. Maske

Građani i posetioci apartmana u Beogradu, kao i oni koji dolaze u stan na dan ili dva u Beograd mogu da blago prekriju disajne puteve i odevnim predmetima, ali i da tada treba voditi računa o sitnim česticama zagađenja.

To znači da se preko disajnih puteva mogu držati šal, kapa, kaput, ali da se nakon toga moraju odmah skinuti, jer se zagađujuće čestice zadržavaju na tkanini.

2. Ne izlaziti napolje

Najveće zagađenje smatra se da je upravo u ranim jutarnjim časovima i uveče, pa tada treba izbegavati izlaske napolje, kao i sve fizičke aktivnosti, poput trčanja ili bilo kakvih treninga na otvorenom, s obzirom na to da se tada ubrzano diše, a to pospešuje udisanje štetnih materija.

Sa Instituta „Batut“ ističu i to da suspendovane čestice prolaze kroz najmanje disajne puteve i stižu do najudaljenijih delova pluća i otežavaju normalnu razmenu gasova.

3. Smanjenje upotrebe automobila i saobraćaja

Ovo je drastičnija mera koja podrazumeva to da se na organizovan i savestan način uopšte smanji saobraćaj, koji je veliki problem u Beogradu, to svi znamo. Ne samo saobraćaj, već i parking u Beogradu, kao i rent a car je teško pronaći. Kao da su svi na ulicama, a ne u stanovima u Beogradu. Ovo može biti individualna, ali masovna, ili pak organizovana mera na nivou grada. Sumnjamo da će se ovo desiti.

4. Ne otvarajte prozore

Normalno, nije dovoljno ne izlaziti napolje. Na neki način je neophodno da zaštitite i svoj prostor i da ne otvarate prozor da vetrite, jer realno-to će doneti više štete nego koristi. Naravno, čak i pored klima uređaja, ovo se može pokazati kao dodatni izazov, posebno u domaćinstvima u stanu ili onima u kojima se već loži i koji u svojoj mikro-klimi stvaraju sebi mikro-zagađenje. Možete i taj problem rešiti ako se odlučite na sledeću stavku.

5. Nabavite prečišćivače i jonizatore vazduha

Postoje uređaji koji se zovu jonizatori vazduha, a koje brojni luksuzni apartmani u Beogradu iz naše ponude svakako poseduju i koji zaista čiste vazduh, makar u toplini vašeg doma. Oni ispuštaju nestabilne jone koji se vezuju za čestice iz vazduha, i na neki način ih obaraju na tle.

Jonizatori vazduha su elektronski uređaji koji se preventivno preporučuju u svim stambenim i poslovnim prostorijama. Generisanjem i emitovanjem negativnih jona, ovi uređaji kompenziraju zamarajući uticaj viška pozitivnih jona od rada mnoštva električnih aparata u domaćinstvu, personalnih kompjutera, klima uredjaja i industrijskih mašina.Oni stvarajurelaksirajućumikroklimu kakva se sreće u prirodi pored reka i vodopada, u šumama i na planinama, posle jakih grmljavina i obilnih pljuskova. Ovakav mikroklimatski bioinženjering podiže globalno zdravlje ljudi, a posebno u ovakvim slučajevima globalnog i akutnog zagađenja vazduha.

Jonizatoriprećišćavaju vazduh kroz električnu neutralizaciju krupnih pozitivnih aerojona prašine, duvanskog dima, neprijatnih mirisa, polena i drugih alergena. Na ovaj način se smanjuje njihov uticaj na organizam kojim izazivaju stres. Osim toga, jonizatori efikasno čiste vazduh od bakterija i virusa.

Koje sve skale zagađenja postoje?

Skala Agencije za zaštitu životne sredine

Agencija za zaštitu životne sredine kvalitet vazduha označava sa pet boja i toliko različitih klasa u zavisnosti od vrednosti koncentracija pojedinih zagađujućih materija.

Kvalitet vazduha može biti odličan, dobar, prihvatljiv, zagađen i jako zagađen i označava se zelenom, plavom, žutom, crvenom i ljubičastom bojom.

Ljubičasta označava jako zagađen vazduh, dok se zelenom označava vazduh odličnog kvaliteta.

Ova agencija svakodnevno meri količine čestica sumpor-dioksida, PM 10, azot-dioksida i kobalta i na osnovu toga određuje kvalitet vazduha.

Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:

zelena (odličan) – sumpor-dioksid 0-100, azot-dioksid 0-40, kobalt 0-5.000, PM 10 0-20

plava (dobar) – sumpor-dioksid 100,1-200, azot-dioksid 40,1-100, kobalt 5.001-10.000, PM 10 20,1-40

žuta (prihvatljiv) – sumpor-dioksid 200,1-350, azot-dioksid 100,1-150, kobalt 10.001-20.000, PM 10 40,1-50

crvena (zagađen) – sumpor-dioksid 350,1-500, azot-dioksid 150,1-400, kobalt 25.001-50.000, PM 10 50,1-100

ljubičasta (jako zagađen) – sumpor-dioksid >500, azot-dioksid >400, kobalt >50.000, PM 10 >100

CommonAirQuality indeks

Uobičajena skala koja je u Evropi korišćena pre 2017, a za koju u Gradskom zavodu za javno zdravlje kažu da se i dalje koristi u Beogradu, meri kvalitet vazduha u petostepenom indeksu.

Zagađenje može biti vrlo visoko, visoko, srednje, nisko i vrlo nisko na osnovu merenja količine azot-dioksida. PM10, PM2,5, kobalta i sumpor-dioksida.

Skala zagađenja na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:

tamno zelena (vrlo nisko) – azot-dioksid 0-50, PM 10 0-15, ozon 0-60, PM 2.5 0-10, kobalt 0-5.000, sumpor-dioksid 0-50

svetlo zelena (nizak) – azot-dioksid 50-100, PM 10 15-30, ozon 60-120, PM 2.5 10-20, kobalt 5.000-7.500, sumpor-dioksid 50-100

žuta (srednje visoko) – azot-dioksid 100-200, PM 10 30-50, ozon 120-180, PM 2.5 20-30, kobalt 7.500-10.000, sumpor-dioksid 100-350

narandžasta (visoko) – azot-dioksid 200-400, PM 10 50-100, ozon 180-240, PM 2.5 30-60, kobalt 10.000-20.000, sumpor-dioksid 350-500

crvena (vrlo visoko) – azot-dioksid >400, PM 10 >100, ozon >240, PM 2.5 >60, kobalt >20.000, sumpor-dioksid >500

Skala Evropske agencije za životnu sredinu

Evropska agencija za životnu sredinu meri količine čestica PM 2.5, PM 10, azot-dioksida, sumpor-dioksida i ozona.

Na osnovu količine čestica u vazduhu se formira šestostepena skala – svaki stepen zagađenja označen je drugom bojom.

Zbog količine čestica PM 2.5, ova skala pokazuje da je vazduh u Beogradu ove godine ekstremno zagađen i označen ljubičastom.

Skala na osnovu količine čestica u mikrogramima po metru kubnom vazduha:

plava (odličan) – PM 2.5 0-10, PM 10 0-20, azot-dioksid 0-40, ozon 0-50, sumpor-dioksid 0-100

zelena (prihvatljiv) – PM 2.5 10-20, PM 10 20-40, azot-dioksid 40-90, ozon 50-100, sumpor-dioksid 100-200

žuta (srednje zagađen) – PM 2.5 20-25, PM 10 40-50, azot-dioksid 90-120, ozon 100-130, sumpor-dioksid 200-350

crvena (zagađen) – PM 2.5 25-50, PM 10 50-100, azot-dioksid 120-230, ozon 130-240, sumpor-dioksid 350-500

bordo (vrlo zagađen) – PM 2.5 50-75, PM 10 100-150, azot-dioksid 230-340, ozon 240-380, sumpor-dioksid 500-750

ljubičasta (ekstremno zagađen) – PM 2.5 75-800, PM 10 150-1.200, azot-dioksid 340-1.000, ozon 380-800, sumpor-dioksid 750-1.250

BELANO Kontakt

Ako tražite smeštaj u Beogradu, ili želite preporuku za to gde da pronađete idealan stan u Beogradu (i nezagađen smeštaj na dan ili dva), tu smo za vas. Ako tražite pouzdane i odgovorne partere za vaš boravak u Beogradu, pogledajte ove naše predloge na Belano Blogu.

Nadamo se da smo vas inspirisali da prenoćište u Beogradu pronađete i u stanovima u centru grada, da brinete o svom zdravlju, pronađete rešenje u vašoj potrazi za stanom na dan, nakon uživanja u brojnim beogradskim lokalima informišite se na Belano blog sekciji o ostalim zanimljivostima vezanim za Beograd.Slobodno nas kontaktirajte i rezervišite smeštaj putem:

Belano email: office@belano.rs

Belano telefoni: +381 60 55 66 509 , +381 66 55 66 509, +381 11 36 77 773