U poslednjih par godina cene nekretnina u Srbiji su dosta porasle. Tome su doprinele niske kamatne stope za kredite čime su se stekli uslovi da ljudi mogu dobiti jeftine kredite, a samim tim dolazi i do veće potražnje. To zvuči vrlo primamljivo kada je kupovina stana u pitanju. Bilo da neko kupuje stan samo za sebe ili za celu porodicu uvek se javlja pitanje kada je pravi trenutak za kupovinu?

Standardno razmišljanje je „zašto živeti kao podstanar i izdvajati pozamašnu sumu novca, kad se za isti taj iznos može otplaćivati rata kredita i za određeni par godina posedovati svoj stan?“. I kada bolje razmislimo, ima smislia, zbog toga se sve više mladih ljudi koji se zaposle i imaju siguran izvor prihoda odlučuju na ovaj korak.

Takođe, izgradnja stambenih objekata na teritoriji Beograda je značajno porasla. Iako su cene u stalnom porastu, sve što se izgradi odmah se i proda, jer je novogradnja vrlo primamljiva za novopečene kupce.

Prema podacima iz Zavoda za statistiku broj izgrađenih stanova u 2017. godini je porastao za čak 30% u odnosu na 2016. godinu, ali bez obzira na toliki skok u broju izgradjenih nekretnina, skoro sve što se izgradi brzo se i proda.

Međutim u 2018. godini se broj izgrađenih stanova održao na približno sličnom nivou kao 2017. godine, dok prvi kvartal 2019. godine za sada beleži veliki skok u izgradnji stanova od čak skoro 50% u poređenju sa istim periodom u 2018. i u 2017. godini. Postavlja se pitanje, kada se već toliko stanova trenutno gradi, da li će to dovesti do opadanja cene stanova u skorijoj budućnosti?

Iako su nekretnine posebno delikatan segment ekonomije, čija je vrednost izrazito na ceni i one podležu jednostavnom zakonu ponude i potražnje. Ukoliko postoji velika potražnja, a mala raspoloživost nekretnina na tržištu očekivano je da cene rastu. Isto tako ukoliko je interesovanje za kupovinu nekretnina malo, a postoji dovoljno dostupnih nekretnina na tržištu, cene opadaju, jer je u tom slučaju teže prodati nekretninu. To je jednostavan zakon ponude i potražnje.

Zakon potražnje deluje tako da će ljudi imati smanjenu potražnju za proizvodima, objektima ili uslugama čija je cena veća od one koju su oni spremni da daju.

Slično tome, niže cene povećavaju potražnju, što znači da potrošači cene i kupuju nešto više kada je cena niža od one za koju oni očekuju da je realna cena. Isto tako zakonom ponude, cena opada kada postoji povećana količina proizvoda, objekta ili usluge na tržištu. Ipak kada dođe do povećanja cene na tržištu, dolazi do opadanja same ponude, jer trošak proizvodnje i prodaje datog proizvoda postaje takođe veći, što ne ide u prilog proizvođača odnosno prodavca.

Zakon ponude i potražnje slično deluje i na cene nekretnina. Može se primeniti, dakle ista zakonitost. Svaki obrt na tržištu nekretnina zahteva kupca sa jedne strane i prodavca sa druge strane. Prodavac definiše cenu svoje nekretnine koju želi da proda, ostavljajući izbor kupcu da li će tu ponudu prihvatiti ili odbiti.

Zakon ponude i potražnje diktira uslove kupovine/prodaje nekretnine. Isto tako, ukoliko postoji zaintereovanost više ljudi za jedan stan, tada dolazi do toga da kupac mora ponuditi najbolju ponudu ukoliko želi da kupi taj stan. To sve može značajno uticati na povećanje cene što ostalim kupcima ne ide u prilog, ali je dobro za prodavca jer će moći da izabere najbolju ponudu.

Kada je reč o stanovima u Beogradu, cene će u narednom periodu svakako rasti, jer su krediti i dalje prilično povoljni. Sam rast cena uticaće na opadanje izgradnje stanova i ponude, jer će troškovi investitora takođe rasti.

Dugoročno gledano, cene nekretnina u Srbiji imaju veliki potencijal rasta, obzirom da su trenutne cene nekretnina u Beogradu jedne od najmanje u regionu, u poređenju sa drugim prestonicama.