Teško da ima bilo koga ko ne zna ko je i šta je Ivo Andrić i njegovo delo učinilo za kulturu i baštinu ne samo Srbije, Jugoslavije i Balkana, već i sveta. Muzej Ive Andrića samo je kruna njegovog cenjenog rada i još cenjenijih dela.

Ne samo što je bio Nobelovac, bio je i izuzetan akademik, britkog uma, a njegov muzej je mesto čuvanja i negovanja njegovog lika i dela koje rado posećuju i domaći i strani turisti koji borave u stanovima na dan u Beogradu ili nekim od okolnih hotela, hostela i smeštaja u centru grada.

 

 

Ivo Andrić – legenda

 

Ivo Andrić, rođen je u mestu Dolac kraj Travnika, 9. oktobra 1892. Živeo je u stvarao u Beogradu, gde je i preminuo, 13. marta 1975. Bio je jugoslavenski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine: ovo mu je uručeno „za epsku snagu sa kojom je nalazio teme i oslikavao ljudske sudbine izvučene iz historije njegove zemlje“.

Umetničko stvaranje je po Andriću složen i naporan čin koji se vrši po diktatu čovekove nagonske potrebe za stvaranjem. U osnovi nagonska, čovekova potreba za lepotom je odabrana od umiranja i zaborava; ona je dijalektička suprotnost zakonima prolaznosti. U igri jagnjeta iz alegorijske pripovetke Aska i vuk simblozovan je umetnički nagon čovekov kao „instiktivan otpor protiv smrti i nestajanja“ koji „u svojim najvišim oblicima i dometima poprima oblik samog života“. Umetnost i volja za otporom, kazuje Andrić na kraju ove pripovetke, pobeđuje sve, pa i samu smrt, a svako pravo umetničko delo je čovekova pobeda nad prolaznošću i trošnošću života. Život je Andrićevom delu divno čudo koje se neprestano troši i osipa, dok umetnička dela imaju trajnu vrednost i ne znaju za smrt i umiranje.

 

 

Andrićev venac 1

 

Spomen-muzej Ive Andrića se nalazi u sastavu Muzeja grada Beograda i otvoren je 1976. godine u stanu na Andrićevom vencu 8, u kome je pisac živeo sa suprugom Milicom Babić od 1958. godine. Muzej održava Zadužbina Ive Andrića.

Sačuvani su autentični raspored i izgled ulaznog hola, salona i Andrićeve radne sobe, a nekadašnje dve spavaće sobe preuređene su u izložbeni prostor gde je otvorena stalna postavka koja raznovrsnim eksponatima predstavlja Andrićev životni put i markantne tačke njegove stvaralačke biografije. Pored reprezentativnih dokumenata (indeksi, pasoši, plakete, diplome, Nobelova plaketa i medalja, Vukova nagrada, počasni doktorati) i fotografija, u izložbenoj postavci mogu se videti i originalni rukopisi Andrićevih dela, pisma, izdanja njegovih knjiga na raznim jezicima, kao i neki piščevi lični predmeti.

 

 

Andrićeva lična biblioteka koja se najvećim delom nalazi u radnom kabinetu, sadrži 4502 knjige, muzeološki je obrađena i bibliotečki opisana. U toku je obiman posao prenošenja Andrićevih marginalija i pribeleški u elektronsku formu. Ova građa se unosi u bazu podataka i biće moguće pretraživanje prema različitim kriterijumima.

 

Muzejska postavka

 

Stambeni prostor površine 144 m2 uslovno je podeljen na tri celine – autentični prostor, koji obuhvata ulazni hol, salon i Andrićevu radnu sobu, i izložbeni prostor muzejske postavke dobijen adaptiranjem dve spavaće sobe. Posebnu celinu čine radne kancelarije kustosa i vodiča i muzejski depoi, koji su smešteni u adaptiran prostor nekadašnjih pomoćnih sprostorija – kuhinje, devojačke sobe, kupatila i degažmana.

 

 

Sam sinopsis postavke mogao bi, uslovno, biti podeljen u nekoliko tematskih celina:

Rođenje i školovanje 1894-1919,

Godine diplomatije 1920-1941,

Ratne godine 1941-1945,

Književni rad 1912-1975,

Privatna prepiska, susreti i prijateljstva,

Kulturno-umetnička angažovanost 1945-1975,

Nobelova nagrada 1961,

Priznanja i odlikovanja.

Slike izložene u salonu deo su bogate kolekcije sačuvane u Andrićevoj zaostavštini, i u velikom broju su pokloni samih umetnika ili državnih institucija. Među njima su najznačajnija imena jugoslovenskog i srpskog slikarstva HH veka – Petar Lubarda, Peđa Milosavljević, Petar Omčikus, Milo Milunović, Roman Petrović, Miha Maleš, Nikola Bešević, Ignjat Job, Kosta Hakman, Nikola Graovac, Stojan Aralica, Mirko Počuča, Nedeljko Gvozdenović, Leposava St. Pavlović, Zuko Džumhur, Voja Stanić. Mnogi radovi su signirani posvetama slikara-autora Ivi Andriću.

 

 

 

Šta kažu posetioci Muzeja Ive Andrića?

 

,,Divna poseta, gospođa kustos od koje se puno može naučiti. I ko je voli pisca posetiće svakako. A treba posetiti, jer je to kuća puna umetničih dela, ne samo knjiga, rukopisa i ličnih predmeta.Ono što nedostaje je oživljavanje kao što je urađeno sa izložbom o Pupinu, kako bi i stranci i oni koji manje poznaju Andrićeva dela mogli bar da naslute značaj i svestranost velikog pisca.“

-Jana, Beograd

,,Muzej posvećen jednom od najvećih jugoslovenskih pisaca. Njegov život i rad u miniaturi sadržani u 4 sobe njegovog apartmana. Izuzetan muzejski vodič čiji besprekorni engleski i veliki entuzijazam poboljšavaju celo iskustvo. Ivo Andrić je bio prijatelj (i član iste grupe) Gavrila Principa koji je u Sarajevu osudio Princa Ferdinanda, što je rezultiralo početkom Prvog svetskog rata. Ivo Andrić je dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Bio je izuzetan pesnik, romanopisac, filozof i takođe diplomata. Bio je humanitarac čiji je životni put zaista izvanredan. Moguće je da je ovaj muzej interesantniji za one koji već znaju nešto o Andriću. Osećao sam se ponizno ispred očigledne veličine izuzetnog čoveka čije je nasleđe veoma važno za ljude bivše Jugoslavije.“

-Lovetotraveldubai

(izvor: tripadvisor)

 

Adresa Muzeja Ive Andrića: Andrićev venac 1

Radno vreme Muzeja: utorkom, sredom, petkom, subotom 10-17 časova, četvrtkom 12-20 časova, nedeljom 10-14 časova, ponedeljkom zatvoreno.

 

BELANO Kontakt

 

Ukoliko dolazite u Srbiju kako biste se odmorili i tražite apartman u Beogradu ili stan u centru grada kako biste proveli vreme sa porodicom, u paru ili poslom, želite preporuku za to gde da pronađete povoljan smeštaj u Beogradu ili obavite svoje poslove, za sve što želite kako bi vaše iskustvo u Beogradu bilo kompletno, slobodno nas kontaktirajte i rezervišite smeštaj putem:

Belano email: office@belano.rs

Belano telefoni: +381 60 55 66 509 , +381 66 55 66 509, +381 11 36 77 773

Belano website: https://www.belano.rs