Mnoge predstave u Beogradu vremenom su zaslužile status kultnih predstava. Putovale su i promovisale srpsku umetnost, dočekivale kolege u apartmanima u Beogradu uz druženja i zabavu, mnoge priče su nastajale između bina i stanova oko pozorišta, ljubavi, patnji i prijateljstava, onako kako samo umetnost daje. Kako samo Beograd daje. U njima uživaju svi, predstave gostuju širom Srbije i regiona, ali i privlače turiste koji vole da dožive i iskuse autentičnost lokalnog umetničkog izraza.

Ovaj januar pored klasičnih i čuvenih dela nastalih na bazi dramskih tekstova, narodnih pesama i romana, donosi i zanimljive mjuzikle, pa ne propustite uzbudljiv početak godine u beogradskim pozorištima. Nabavite karte na vreme, doterajte se i uživajte u magiji umetnosti.
Evo našeg predloga za januar.

 

Mrešćenje šarana – Atelje 212, 26.01.2018.

Još u vreme kada je nastao komad „Mrešćenje šarana” početkom osamdesetih godina prošlog veka teatrolog Jovan Ćirilov je zapisao: „Aleksandar Popović se ne smeje istoriji, već svojim junacima što ih istorija baca od jednog značajnog vremena do drugog, a oni to ne primećuju. Prelazeći iz epohe u epohu, od poslednjih dana okupacije do prvih dana posle Rezolucije Informbiroa oni kroz ta vremena pronose kao konstantu svoj mentalitet, pričaju o mrešćenju šarana kad im vreme nije, i menjaju odela i uniforme, kada tome dođe vreme”.

 

Pomorandžina kora – Atelje 212, 29, 30.01.2018.

„Pomorandžina kora” je drama o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled današnje žene. Sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se od nje očekuje i u čemu ne uspeva.

 

Jazavac pred sudom – Beogradsko dramsko pozorište, 23.01.2018.

Večita satira pisana vezano za tadašnju vlast „Jazavac pred sudom”, pripovetka je koju je Petar Kočić napisao za samo jednu noć, još dok je bio student u Beču, 1903. godine. Ovo delo je nastalo prema istinitom događaju, ali i stvarnom čoveku – Davidu Štrbcu (kako se naziva i glavni lik u delu), koji je živeo u Kočićevom rodnom kraju. Njegova sudbina i cinični obračun sa korumpiranom državom i sudom ostali su aktuelni i do danas.

 

Suze su OK – Zvezdara teatar, 31.01.2018.

Postoje ljudi kojima je važnija interpretacija života od njegove faktografije. To su sanjari, oni koji se muvaju u poeziji i oko nje, oni kojima je opis stvarnosti važniji od stvarnosti, i kojima je potreba da ostave neki trag o svom postojanju važnija od samog postojanja.

Suze su priča o tome – o suzama, strastima, razočarenjima, o pesnicima i njihovim muzama, o pesmama koje nikada neće biti napisane, i o onoj koja stiže kasno

 

Otelo – Jugoslovensko dramsko pozorište, 21.01.2018.

Otelo je jedna od četiri velike Šekspirove tragedije, besmrtna priča o ljubomori, strasti, zavisti i mržnji s Vojinom Ćetkovićem u ulozi Otela i Nikolom Đuričkom u ulozi Jaga – obojicom na vrhuncu i u punom sjaju svog glumačkog umeća – i u režiji Miloša Lolića, jednog od najuspešnijih i najuzbudljivijih reditelja mlađe srednje generacije.

 

Ožalošćena porodica – Narodno pozorište 18, 19.01.2018.

U Narodnom pozorištu u Beogradu praizvedena „Ožalošćene porodice“ bila je 28. novembra 1934. godine, u režiji Josipa Kulundžića. Druga je održana 10. juna 1949. godine i predstavu je režirao Predrag Dinulović. Premijera treće postavke bila je 16. oktobra 1974. godine, uradio je Gradimir Mirković. Četvrta, i za sada, poslednja premijera „Ožalošćene porodice“ u Narodnom pozorištu održana je 22. novembra 1994. godine u režiji Radoslava Zlatana Dorića.
„Ožalošćena porodica“ je zanimljiva komedija o jednoj „ožalošćenoj“ grupi ljudi koja iščekuje nasledstvo i uveliko deli blago koje nije dobila. U ovom komediografskom delu pisac je dao galeriju lica male pameti koja se takmiče lažima i cinizmom – na čelu sa sjajnom ostvarenim likom Agatona, koji je među njima najviše dinamična ličnost, što znači s najviše plastičnih osobina hipokrizije i beskrupuloznosti kakve može imati jedna mala ali i lukava pamet.

 

Hasanaginica – Narodno pozorište, 29.01.2018.

Priča o Hasanaginici je jednostavna i veoma koncizna. Hasanaga boluje od ljutih rana, obilaze ga mati i sestrica ,,a ljubovca od stida ne mogla“. Uvređeni Hasanaga poručuje ženi da ga ne čeka ni u dvoru ni u rodu njegovome. Očajna, Hasanaginica se još nije ni osvestila od šoka, a već stiže njen brat, odvodi je svome domu i ubrzo udaje za imotskog kadiju. Kada su svatovi prolazili pored Hasanaginog dvora, pred Hasanaginicu izlaze sinovi i mole je da svrati u kuću. Ona zaustavlja svatove i daruje svoju decu, a Hasanaga ih poziva da se vrate u dvor (,,kad se neće smilovati na vas majka vaša srca kamenoga.“) Ove reči su snažno pogodile Hasanaginicu i ona je umrla od tuge.

Balada Hasanaginica jedna je od najlepših narodnih pesama i prva pesma koja je skrenula pažnju evropske kulturne javnosti na srpsku narodnu poeziju i narodnu književnost uopšte. Od kako je A. Fortis objavio u svom delu Put u Dalmaciju (1774) godine, Hasanaginica je prevođena na mnoge evropske jezike i doživela je niz tumačenja, koja su želela da uđu u suštinu ove narodne pesme i u probleme koje ona pokreće, probleme koji su i etničke, i etičke i psihološke prirode, ali i probleme koji su čisto umetničke prirode. Ta tumačenja su nastojala da uđu u suštinu i smisao ove pesme, u psihologiju junaka, u namere i umetnička htenja narodnog pesnika, u neke probleme kompozicione prirode.

U novije vreme, u poslednjih stotinu godina, Hasanaginica nije samb predmet interesovanja naučnika, istraživača narodne književnosti, nego je privukla i pažnju dramskih pisaca koji su sudbinu nesrećne Hasanaginice pretakali u dramu i time istakli dramski naboj kao bitnu osobenost balade o Hasanaginici. Od Alekse Šantića, preko Milana Ogrizovića, do Ljubomira Simovića Hasanaginica je doživljavala različite dramaturške interpretacije.

 

Perverzije u Čikagu – Slavija, 13, 25.01.2018.

Ova savremena urbana američka komedija, pored niza urnebesnih situacija kroz koje prolaze njeni junaci, pred gledaoca postavlja i univerzalna pitanja potrebe za ljubavlju i (ne)mogućnosti njenog ostvarenja. Radnju ovog komada, smeštenog u „lude sedamdesete“, nose mladi ljudi koji odrastaju u jednom „novom“ emancipovanom svetu, u kome, zapravo, i dalje važi vanvremena potreba za toplinom, razumevanjem i ljubavlju.

Dramu Dejvida Memeta, čiji je originalni naslov „Seksualne perverzije u Čikagu“, glumačka ekipa uzdiže na nivo urnebesne komedije.

 

Fantom iz opere – Teatar na Terazijama, 16,27,18.01.2018.

„Fantom iz Opere” je roman francuskog pisca Gastona Lerua iz 1910. godine koji je svoju najveću popularnost doživeo kroz brojne pozorišne i filmske adaptacije od kojih su najpoznatiji istoimeni nemi horor film iz 1925. godine i mjuzikl Endrju Lojd Vebera 1986. godine.

Roman je inspirisan istorijskim događajima iz doba pariske opere 19. veka i jednim poluistinitim događajem iz tog vremena koji se ticao korišćenja skeleta bivših baletskih učenika jednog studija.

Priča u mjuziklu “Fantom iz Opere” počinje u noći trijumfa operske pevačice Kristin na gala večeri povodom penzionisanja starih menadžera. U to vreme pozorištem kruže glasine da u Operi živi fantom koji se oglašava pismima. Stvari kulminiraju kada tokom premijernog izvođenja “Fausta” glavna pevačica ostaje bez glasa a veliki luster pada na scenu, čime svima postaje jasno da je fantom tu. Prelepi sopran Kristin postaje opsesija misterioznog muzičkog genija.

Mjuzikl “Fantom iz Opere” premijerno je izveden na londonskom Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija).