Sajam tekstila 2020 u Beogradu – nove prilike i aktuelnosti

19 фебруара, 2020

Tradicionalno, Sajam tekstila 2020 se održava i ove godine.

Kada: 5 – 7. mart 2020.

Gde: Beogradski sajam, Hala 3

Sajam tekstila 2020 će ove godine predstaviti 53 kompanije iz Turske, Kine, Portugalije i Srbije. Reč je o poslovnoj manifestaciji koja okuplja proizvođače tekstila, uvoznike i trgovce. Pored najboljih tkanina, izlagači će na Sajmu prikazati i najbolje mašine i opremu iz tekstilnog sektora.

Svi koji posete ovogodišnji sajam tekstila će imati priliku da vide:

-repromaterijale za konfekcije (oznake, guma, trake, vlakna, čarape, ukrasi, hvataljke, zakovice, patentni zatvarači, kaiševi, perlice, vešalice i drugi pribor, i tako dalje);

-tkanine i materijale za razne prilike (venčanice, večernje haljine, štampane tkanine, tkanine za kućni tekstil, sirove tkanine, svila, vezene tkanine, žakardne tkanine, baršun, platnene tkanine, pamučne tkanine, traper tkanine, lakoste tkanine, pa su tu još i likra, najlon, pamuk, najlonska tkanina, poliesterska tkanina, najlonska tkanina, netkana tkanina, pletena tkanina, pamučna tkanina, polipropilenska tkanina, poliester, viskozni poliester i poliester tkanina, polipropilenska plastika, satenska tkanina, sojina tkanina, rastezljiva tkanina vunene tkanine i tako dalje);

-razne mašine za tekstilnu industriju (mašine za šivenje, vezenje, proširivanje, posteljina, lasersko sečenje i digitalni štampanje, mašine za savijanje i pakovanje, mašine za čišćenje, mašine za kontrolu kvaliteta i količine, mašine za peglanje i prese, a tu su i sistemi za odlaganje i vešanje, označavanje i štampanje i tako dalje);

-tu su pređe i niti (pamučne i pamučne mešane pređe, vunena pređa, viskozna i mešana pređa viskozna, akrilna i mešana akrilna pređa, poliesterske i mešovite pređe od poliestera, svila i mešane svilene pređe, polipropilenske pređe, poliamidne pređe, poliamidne pređe prirodna pređa, regenerirana pređa, metalna pređa, tehnička nit, konac za šivenje, konac za vez, najlonska pređa, ručno pletena pređa, teksturirana pređa i tako dalje);

– tu je i ponuda drugih pružalaca usluga u tekstilnom sektoru.

Najveći izvoznici tekstila

Top tri izvoznika odeće uključuju Kinu, Evropsku uniju i Bangladeš. Sve zajedno, oni su činili 69,1 odsto svetskog izvoza, blizu 70,3 odsto u 2015. godini. Među prvih deset izvoznika odeće, porast vrednosti izvoza zabeležile su Kambodža (+6 posto), Bangladeš (+6 posto), Vijetnam (+ 5 procenata) i Evropska unija (+4 procenata). Ostali vodeći izvoznici su zabeležili stagnaciju u izvoznim vrednostima (kao što je Turska) ili zabeležili pad (kao što su Kina, Indija i Indonezija).

Šta je znači tekstil?

Tekstil je vrsta fleksibilnog materijala. On se sastoji od istkane mreže bilo prirodnih bilo veštačkih vlakana. Prediva odnosno osnovne niti mogu biti proizvedene preradom sirovih vlakana. Ova vlakna prave se od vune, pamuka, lana, zatim od konoplje ili raznih, pa i novih drugih materijala za proizvodnju dugih niti. Sam tekstil se formira procesima koji uključuju tkanje, pletenje, kvačkanje, čvoranje ili felting.

Tekstilna industrija u Srbiji

Proizvodnja tekstila i odeće u Srbiji imaju dugu tradiciju i dugi niz godina bila je jedan od glavnih izvoznih industrija. Ovaj sektor zapošljavao je više od 250.000 radnika i vrednost izvoza je iznosila više od pet milijardi dolara. Danas ima oko 1.800 aktivnih preduzeća sa više od 47.000 zaposlenih.

Vrhunska tradicija, visokokvalitetni proizvodi po konkurentnim cenama, zajedno sa kvalifikovanom radnom snagom i relativno niskim troškovima podugovaračkih usluga, glavni su razlozi zašto se strani investitori odlučuju da investiraju u tekstilnu industriju Srbije. Budući da su radno intenzivne, investicije u tekstilnu industriju u velikoj meri smanjuju nezaposlenost i zato uživaju punu podršku lokalne samouprave.

Što se tiče broja investicionih projekata i radnih mesta, tekstilna industrija zauzima veoma visoku poziciju na listi sektora atraktivnosti, sa preko 25 investitora poput kompanija Benetton, Calzedonia, Golden Lady, Pompea, i mnoge druge.

Evolucija- modna industrija i sajam tekstila

Tokom poslednjih 10 godina, srpska modna industrija je evoluirala od domaće, prerađivačke industrije do one koja veliki značaj pridaje dizajnu i samouvereno posluje na globalnom tržištu. Mnogi srpski dizajneri su našli angažman u velikim svetskim modnim kućama in a taj način promovišu srpsku modnu industriju u inostranstvu.

Najznačajnije zemlje partneri Srbije u oblasti tekstilne industrije su zemlje članice EU (Italija, Nemačka, Francuska, Austrija i Slovenija), Ruska Federacija, Turska i Kina.

(izvor: Razvojna agencija Srbije)

„U ovom trenutku u Srbiji posluje oko 2.000 aktivnih preduzeća koja zapošljavaju preko 50.000 radnika. Važan podatak za privredu Srbije, a tako i Vojvodine, je to da je tekstilna industrija izvozno orijentisana sa visokim godišnjim stopama rasta od 10 do 15 odsto“, kazao je za Blic Boško Vučurević, direktor Privredne Komore Vojvodine.

On je izneo podatke da u 2019. godini ostvareni prihod u modnoj industriji iznosio 60 miliona evra, što čini rast od 12,2 odsto u odnosu na 2018. godinu i svrstava Srbiju na 93. mesto na listi zemalja sa najvećim prihodom u ovoj grani privrede.

Vučurević je dodao da se, za period 2019-2023, očekuje da će prihodi iskazati godišnju stopu rasta od 9,4 odsto, što bi, prema njegovim rečima, trebalo da rezultira povećanjem ukupne razmene na 87 miliona evra do 2023. godine.

Ovome u prilog ide i prošlogodišnji nastup predstavnika šest domaćih kompanija tekstilne industrije koji su uspešno nastupili na sajmu mode u Londonu „Pure London – pure origin“, gde su održali više od 80 bilateralnih razgovora i sastanaka sa potencijalnim poslovnim partnerima, ostvarivši značajne kontakte za poslovnu saradnju u ovoj oblasti.

Privredna komora Srbije i Razvojna agencija Srbije, u saradnji sa Švajcarskim programom za promociju izvoza SIPPO, podržale su nastup srpskih kompanija na jednom od najvažnijih sajmova ženske, muške i dečije odeće i repromaterijala, navodi se u saopštenju PKS.

Izazovi u tekstilnoj industriji

Stefan Aleksić, aktivista organizacije Clean Clothes kampanje (CCC) kaže da je utvrđeno da su žene 2017. godine često padale u nesvest tokom letnjih meseci, a da su im vlasnici fabrika branili da zovu Hitnu pomoć.

„Plašili su se lošeg imidža u medijima i zato su ih primorali da ćute“, tvrdi Aleksić.

Zvaničnici, međutim, kažu da inspekcija rada pored redovnih sprovodi i vanredne provere uslove u fabrikama tekstila.

Bolje i „na crno“ nego bez posla

„Ukoliko poslodavac radi protiv propisa Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, radnice treba da prijave“, kažu iz Ministarstva za rad u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Prethodne godine, Ministarstvu za rad se obratilo samo 17 radnika, koji rade u proizvodnji tekstila, kože i obuće.

„Tada je inspekcija uradila 440 nadzora u fabrikama iz te oblasti, a organizovani su i realizovani vanredni inspekcijski nadzori, tokom kojih su inspektori doneli jednu zabranu rada na mestu rada i podneli sedam zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.“

„Žene često rade u nepovoljnim uslovima, na visokim temperaturama leti, a zimi na niskim, bez zaštitne odeće gde ima štetnih isparenja“, kaže Aleksić.

Strah od otkaza i problem da se pronađe novi posao je najveći problem.

Milica Lupšor iz udruženja ROZA kaže da mnoge žene trpe pritisak i od porodica da ćute, a da one koje se pobune dobijaju neku vrstu etikete, pa ih budući poslodavci ne uzimaju u obzir.

„Žene su obeshrabrene u pokušajima da ostvare svoja prava, jer je često ostvarivanje tih prava uslovljeno dokumentacijom koja zahteva vreme i novac“, kaže Lupšor.

Nadamo se da će i ova tema o kojoj su izveštavali predstavnici Udruženja za radno pravo žena – ROZA, koje se bori protiv diskriminacije, mobinga i kršenja ljudskih prava za BBC na srpskom i Južne vesti biti takođe deo sajma i tema kojima će se privrednici zaista aktivno baviti na Sajmu tekstila u Beogradu ove godine.

SAJAM TEKSTILA 2020 -ORGANIZATOR

Halil Rıfat Paşa Mah. Abdullah Eraslan Cad. Güler Sk. No:51 Şişli

ISTANBUL

Turkey

telefon: +90 212 210 50 50

faks: +90 212 210 17 33

e-mail: info@meridyenfair.com

BELANO Kontakt

Ako tražite smeštaj u Beogradu, planirate da posetite Sajam tekstila 2020 u Beogradu, a uz to želite preporuku za to gde da pronađete idealan lokal, prevoz, transfer sa aerodroma, spa u Beogradu ili najbolje restorane i opustite se, tu smo za vas. Pogledajte naše predloge na Belano Blogu.

Nadamo se da smo vas inspirisali da prenoćište u Beogradu pronađete i u stanovima u centru grada, da svoju jutarnju kafu popijete sa stilom, a nakon uživanja u brojnim beogradskim lokalima informišite se na Belano blog sekciji o ostalim zanimljivostima vezanim za Beograd.

Pronađite moderno dizajniran apartman u Beogradu. Slobodno nas kontaktirajte i rezervišite smeštaj putem:

Belano email: office@belano.rs

Belano telefoni: +381 60 55 66 509 , +381 66 55 66 509, +381 11 36 77 773

Author

Belano Apartmani.

+381 66 55 66 509
office@belano.rs

Belano apartmani nude ugodan smeštaj u Beogradu tokom cele godine, svima kojima je osećaj vlastitog doma najvažniji na njihovim putovanjima. Prijatan enterijer, atraktivne lokacije, pristupačne cene i domaćinska usluga su ono što Belano apartmane izdvaja od drugih agencija!

Comments are closed here.