11. Državni pčelarski sajam 2019.

31 јануара, 2019
sajam pcelarstva 2019 beograd

Kada: 9 – 10. februar 2019.

 

11. Državni pčelarski sajam je događaj koji danas ima još veću važnost u kontekstu ugroženosti pčela kao vrste. Dok se svet bori da sačuva ovu značajnu granu i industriju, umrežavanje proizvođača i pčelara samo je jedan od esencijalnih i integralnih delova i činilaca u ovoj borbi.

Proizvodnja namirnica koje odgovaraju standardima zdravog života i ishrane odavno je u trendu, ali za interesovanje koje izaziva Pčelarski sajam može se reći da prevazilazi sva očekivanja.

sajam pcelarstva

Domaćinski pristup sajmovima i iz ugla vrhunskog smeštaja u Beogradu ne bazira se samo na slatkim zalogajima uz med i dobrodošlicu u ugostiteljstvu, pa i našim domovima, koliko na umrežavanju, osvešćavanju izazova pred industrijom i daljem razvoju u domenu proizvodnje i saradnje.

„Slatki sajam“ je međunarodna manifestacija koju organizuje Savez pčelarskih organizacija Srbije, a posetioci imaju priliku da vide kompleksan prodajni, izložbeni, obrazovni, promotivni, privredni i turistički sadržaj i program. Sajam je prilika da se, pored meda i drugih pčelinjih proizvoda, po najpovoljnijim uslovima nabavi i kompletna pčelarska oprema i repromaterijali.

 

Klimatske promene i efekat na pčelarstvo

 

Klimatske promene su u korenu mnogih gorućih ekoloških pitanja, iako njihovi učinci nisu uvek očigledni. Na prime, pčele su još jedna vrsta koja je zabežila pad u poslednjih nekoliko godina. Žuta pčela je oligolektična pčela, što znači da se oslanjaju na veoma specifične biljke da bi preživele. Kao što joj ime kaže, žuta, tj tikva pčela (od engleske reči squash) se oslanja na povrće kao što su tikvice ili bundeve. Međutim, klimatske promene su smanjile stopu prinosa ovog povrća, što može, zauzvrat da utiče na stopu preživljavanja ovih pčela.

Neke bumbarske vrste su takođe ugrožene: prema američkom istraživačkom listu Rusti Patched Bumble Bee klimatske promene mogu uticati na ove pčele na nekoliko različitih načina, uključujući, “povećanu temperaturu i ekstremne padavine, povećanu sušu, rano taloženje snega i kasni mraz.”

Klimatske promene ne utiču samo direktno na pčele, menjajući okruženja u kojima pčele grade svoje domove, već i indirektno. Naučnici su zabrinuti zbog efekata koje će ranije zimsko topljenje imati na neke vrste pčela. Što se ranije sneg i mraz otapaju, ranije cveće cveta. Zabrinutost proističe iz nemogućnosti da se zna da li će pčele moći da prate promenu okruženja.

 

Zašto su pčele važne

 

Pčele uveliko doprinose ne samo oprašivanju divljeg cveća, već i oprašivanju poljoprivrednih kultura. Procenjuje se da pčele i drugi oprašivači oprašuju skoro 90% cvetnih biljaka i „70% od 124 svetskih glavnih useva“. Bez pčela, ovi brojevi bi počeli da se brzo smanjuju.

Iako su pčele od neprocenjive vrednosti, učinjeni su pokušaji da se kvantifikuju njihovi ekonomski doprinosi. Prema Ministarstvu poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država, samo oprašivanje pčelama donosi iznad 14 milijardi dolara godišnje. Greenpeace procenjuje da je korist za globalnu ekonomiju usled oprašivanja useva koji treba da se oprašuju kako bi preživeli dostiže oko 265 evra, što je 279,88 USD.

pcelarstvo beograd sajam

Pčele pružaju dragocene usluge kao i novčane prednosti ekonomiji kroz oprašivanje, ali one takođe doprinose ekonomiji kroz proizvodnju meda. Prema podacima, pčele proizvode oko 400 miliona dolara profita godišnje kroz med.

Ako posmatramo pčele kao neku vrstu robe, možemo smisliti mnogo razloga da ih spasimo. Na primer, pčele igraju načajnu ulogu u spašavanju divljih biljaka, spašavanju useva, uštedi meda. Međutim, jedan od glavnih razloga za implementaciju strategija za spašavanje pčela je što su one ugrožene. Pčele su važne jer postoje i zaslužuju da postoje uprkos rastućim ekološkim pitanjima. Postoje mnogi antropogeni uticaji koji su uzrokovali pad broja pčela, bilo da se radi o gubitku staništa, klimatskim promenama ili pesticidima. Lako je izgubiti se u opravdanosti spašavanja vrste, kada je krajnji rezultat da ih treba spasiti zato što moraju biti spašene. Ovo nije nešto o čemu treba polemisati uopšte. Ovo je pitanje kojim se ovakvi sajmovi kao što je 11. Sajam pčelarstva indirektno ili direktno bave. U korenu sveukupne ljudske delatnosti danas, na svim poljima i u svim sferama, ekologija igra sve važniju i goruću ulogu. Ovde je reč i o opštoj društvenoj, pa i civilizacijskoj odgovornosti.

 

Šta se radi za zaštitu pčela?

 

Iako se broj pčela smanjuje, još ima vremena da ih spasimo. Kroz promene koje se sprovode kako bi se zaštitio i ojačao njihov broj i ulaganja u obrazovanje o pčelama i njihov značaj za okolinu, pčele imaju priliku za borbu da prežive prepreke s kojima se susreću zbog klimatskih promena.

U pokretu su zupčanici koji su potrebni kako bi se osigurao stabilan broj stanovnika i uložilo u rehabilitaciju broja pčela koji se smanjuje. Pravovremena implementacija ovih koraka je korak u kojem se dešavaju stvarne promene.

Pored toga, fokus remedijacije i rehabilitacije takođe treba podeliti, sa velikim fokusom na strategije prevencije. Bolje je za životnu sredinu i lakše je mnogim vrstama da zapravo ne dožive da budu izložene opasnompadu u broju populacije i degradaciji životne sredine, nego da kasnije eksperti pokušavaju da otklone oštećenja koja su već prouzrokovana.

 

Sajam pčelarstva – korisne informacije

GDE: Hala 2 Beogradskog sajma

RADNO VREME

  1. februar 09:00 – 18:00 h
  2. februar 09:00 – 16:00 h

ULAZNICE

pojedinačna ulaznica      200 RSD

parking (po satu)              50 RSD

ORGANIZATOR

Savez pčelarskih organizacija Srbije

Dr Agostina Neta 30a

11000 Beograd

tel: +381 (0)11 6128 071

www.spos.info

 

Kontakt na Beogradskom sajmu:

Aleksandar Pavić, koordinator

Tel: +381 (0)11 2655-831

e-mail: aleksandar.pavic@sajam.rs

 

Ljiljana Andrejević, saradnik na projektu

Tel: +381 (0)11 2655-121

e-mail: ljiljana.andrejevic@sajam.rs

 

BELANO Kontakt

 

A ako tražite apartmane u Beogradu, dolazite na Pčelarski sajam, neki kongres ili neki događaj, poslom ili samostalno, tu smo za vas. Nadamo se da smo vas inspirisali da prenoćište u Beogradu pronađete i u luksuznim stanovima u Beogradu, pronađete svoje nove poslovne partnere, unapredite svoj biznis, a slobodno nas kontaktirajte i rezervišite smeštaj putem:

Belano email: office@belano.rs

Belano telefoni: +381 60 55 66 509 , +381 66 55 66 509, +381 11 36 77 773

Author

Belano Apartmani.

+381 66 55 66 509
office@belano.rs

Belano apartmani nude ugodan smeštaj u Beogradu tokom cele godine, svima kojima je osećaj vlastitog doma najvažniji na njihovim putovanjima. Prijatan enterijer, atraktivne lokacije, pristupačne cene i domaćinska usluga su ono što Belano apartmane izdvaja od drugih agencija!

Comments are closed here.