BeoWine – Sajam vina za dušu i duh

 

Od 2010. godine, u Beogradu se održava BeoWine – Sajam vina. Domaći i strani izlagači se na sajmu okupljaju kako bi slavili ovaj civilizacijski nektar, dinoezijski odnosno bahovski duh, lekovitost i tehnička dostignuća, ali i pružili publici sve ono najlepše što od plodova grožđa, a neretko i još ponečeg, može da se dobije.

 

Sajam vina BeoWine u punom sjaju

 

Jedna od najekspanzivnijih industrijskih grana u Srbiji – proizvodnja i distribucija vina, na Beogradskom sajmu predstavlja se od 2010. godine. Pored domaćih vinara, učesnici su i regionalni i svetski poznati proizvođači vina, a BeoWine sajam vina intenzivno promoviše i vinski turizam. Održavanje ove manifestacije istovremeno sa Sajmom turizma, najatraktivnijim i jednim od najposećenijih sajmova, jasno govori o značaju ovog događaja i u turističkoj privredi.

Na jednom mestu predstavljaju se najugledniji domaći i regionalni proizvođači vina, vinski podrumi, kuće vina i kompanije koje distribuiraju ovo „piće bogova“. U ponudi je i kompletna oprema za vinogradarstvo i vinarstvo.

Svratite do Beogradskog Sajma i Hale 3 i Hale 3A i to 22. ili 23. februara između 10:00 – 19:00h. 24. februara Sajam vina traje od 10:00 – 20:00h. Uživajte jer „Ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja.“

Vino kao deo života

„Duša bez vina kratkog je daha“, rekao je Heraklit.

Galilej je dodao: „Vino je sunčeva svetlost zarobljena u vodi“.

A pesnik Tin Ujević je opisao: „Ne poznavati ukus vina, isto je što i ne videti boje. Život treba videti i s te strane. Inače, ostajete polučovek kojega samo govor izdvaja od niza vrsta sisara“.

Mnogo je toga poetskog i romantičnog vezanog za vino, mnogo sofisticiranosti i elegancije, mnogo lepote, tuga, suza i boli. Ova industrija je usko vezana za sve najlepše, ali i religiozne događaje, da je teško zamisliti bilo koji trenutak u životu lišen magičnog prisustva vina.

No takođe s razlogom postoje i takve izreke kao što su latinska „U vodi je lako potonuti, još lakše u vinu“, nemačka da „Vino od ljudi pravi bogove i đavole” i turska „Dobro vino i lepa žena – to su dva najlepša otrova.” 

Sve mudrosti i izreke nastaju sa razlogom, tako da kao i zlatno pravilo života, i u vinu i šampanjcu treba imati mere. Ipak, bilo da se pridržavate onog pravila da je crno muško, a belo vino žensko, neosporno je da je još od drevne Persije vino smatrano nektarom bogova, jakim, ukusnim napitkom koje ima moć da čoveka uzvisi i uzdigne.

Tokom vremena, hedonizam je zamenjen delom i praktičnim aspektom, tako da je proizvodnja vina postala jedna od izuzetno izazovnih, ali i unosnih grana privrede.

Evropska Unija je najveći proizvođač vina na svetu, kao i vodeći izvoznik vina i vinskih proizvoda na svetu, a vinski sektor doprinosi oko 15 milijardi eura godišnje za ekonomije zemalja EU. Ovo svakako ne iznenađuje, tradicionalno i istorijski, po temperamentu ali i zbog opšteg evropskog identiteta i multikulturalnosti koja se oslikava upravo u hrani, a samim tim i pićima, posebno vinu.

Pored obavezne rakije, prvo što gosti Beograda žele da iskuse u toplini svojih apartmana u centru grada ili smeštaja oko Skadarlije ili pak odlazeći u neki od restorana jeste kombinacija lokalnih ukusa i reprezentativnih vina.

Kombinacija hrane i vina vrhunac je gastronomskog užitka i doživljaja, začinjena dobrom muzikom i društvom i upravo kao takva, baš ona stvara podlogu za brojne uspomene koje iznad zdravica i kuckanja čašama nastaju.

Mračna strana svakog pića pak jeste činjenica da nije teško skrenuti sa puta i otići u probleme, koji pak s druge strane koštaju društveni sistem i pozivaju na lečenje, kao što su alkoholizam, štete, nasilje i fizičke povrede. Zato je sastavni element svih promocija, ali i Sajmova vina uvek i edukacija, savet i promocija bezbednosti i uživanja, posebno među mladima.